Пензионерско коло после короне

Сплетом староградских игара поздрављају нас пензионери окупљени у KУД „Јелече“. Љубав према фолклору на исто место довела је некадашње инжењере, професоре, стјуардесу, медицининске сестре. Једва су, кажу, дочекали да се ухвате у коло после короне.

„Прво је дошло неколико чланова који су мало храбрији, па онда је било једно петоро-шесторо па све више и више, тако да сада већ долазе скоро сви. У почетку је било једно коло па седнемо да одморимо, па два кола па да одморимо, а сада играмо све игре и имамо разне планове да наступамо и да путујемо“, објашњава Рајка Црногорац, кореограф и председница KУД „Јелече“ Нови Београд.

У ношње и опанке, после корона паузе, вратио се пун састав – 23 члана да поново заједно играју, славе рођендане, путују.

„Много ми све ово значи, просто ово заједништво које имамо овде, то је тако ретко што можете да нађете у данашње време. Врло ми то прија и та два дана која долазим овде то су два посебна дана која не дам никоме и ништа не планирам у та два дана“, каже чланица Весна Бијелић.

Два дана увежбају лагане кораке, али они нису само обично културно-уметничко друштво. У духу традиције, сами шију своје ношње и хаљине, али и оживљавају давно заборављене игре.

„Све што је имало ручно да се уради и да се извезе, то је било и мени у слободно време да пружим неко задовољство и релаксацију. Извезла сам преко 40 кецеља за влашко, извезла сам чарапе мушкарцима, мени хаљине за Србију што смо имали, мени сукње...“, прича Гордана Милосављевић.

Милован Секулић из овог друштва каже да су уложили доста труда у изради кореографија као и да истражују заборављене кораке.

Воле да заиграју игре из Шумадије и Србије, влашке игре. Све их то враћа у младост.

„Боримо се да одржимо ту младост у себи не размишљајући о крају живота. Врло је битно да сада квалитно живимо. Ми, како се то каже популарно, активно старимо, не дамо се, боримо се, верујемо и себе и живимо у садашњем времену, јер садашње време је једино које постоји. Прошлост остављамо иза, будућност је непроверена и није за кукавице“, подвлачи учитељ у пензији Мирослав Маринковић.

Kукавички им је, кажу, корона пореметила планове, али само на кратко. Спаковали су јој кофере баш као што пакују и своје за наступ у Охриду. Претходно их чека онај у Дому војске 8. марта. По свему судећи, пред њима је добро пролеће и још боље лето.