Нови токови Хитлерове заоставштине: Из подрума у музеј

„Гвоздени крст" из 1939. године продаје се за 1.200 евра, сребрни прстен СС-јединица за 300 евра, трака за рукав с натписом „Велика Немачка" за 1.100 евра. На интернет-страници једне аукцијске куће могу се наћи разни реликти из времена од 1933. до 1945. Предмети из времена Трећег рајха су под посебном рубриком, тако да заинтересовани купац може директно да дође разнолике понуде.

Немачкој је „по члану 86 Кривичног закона забрањено ширити, производити, трговати или на носачима података јавности чинити доступним пропагандна средства организација које су против (немачког) уставног уређења", подсећа Михаел Терхаг, адвокат и стручњак за ИТ-право.

У такве организације убрајају се и леве и десне екстремистичке и терористичке организације које је забранио Савезни уставни суд. Осим тога, забрањена су и пропагандна средства „која су, с обзиром на свој садржај, намењена наставку циљева неке бивше националсоцијалистичке организације".

Продаја нацистичких реликвија није увек кажњива

Да ли је дакле продаја тих предмета кажњива? Није увек. Ако се ради о остацима из прошлости с налепљеним кукастим крстом и другим нацистичким ознакама, продаја је у начелу дозвољена. Ни поседовање таквих предмета није кажњиво.

„Ако бака у регалу још има старо издање књиге 'Мајн кампф', она тиме не чини кривично дело. Али, ако бака још има 20 таквих књига у подруму и стави их на продају преко И-беја, то би у одређеним околностима могло да буде кажњиво понашање", каже Терхаг. Јер, забрањено је „ширење, производња, увоз и извоз, као и складиштење с циљем ширења, односно стављање доступним пропагандног материјала на носачима података". Али, само поседовање није.

А шта ако неко на тавану пронађе ознаку НСДАП (Националсоцијалистичке немачке радничке странке)? Да то брзо врати у кутију и не бави се више тиме? Да баци у ђубре? Да прода? Или да поклони неком музеју?

То питање сваком посетиоцу поставља историјски музеј Аустрије својом актуелном изложбом под називом „Уклонити Хитлера: из подрума у музеј". Када купи улазницу, посетилац добија и цедуљу на којој је описан један предмет из времена националсоцијализма и на којој се поставља питање: да ли бисте Ви тај предмет уништили, продали или сачували? Таква посета није од оних код којих се опуштено пролази ходницима музеја и посматрају експонати. Човек се директно суочава с прошлошћу.

„Ми као друштво не можемо да преузмемо одлуку за сваког појединца о томе како се опходити с реликтима тог времена. Свако мора за себе да донесе одлуку. А историја се тиче свих нас, пре свега савремена историја", каже Моника Зомер, директорка музеја, која је заједно са Штефаном Бенедиком и Лауром Лангедер припремила изложбу „Уклонити Хитлера".

Бацити, продати, сачувати?

Без обзира на то какву одлуку човек да донесе, питања која се тиме намећу остају. Да ли он то слави нацистички режим ако чува предмет? Или признаје, потискује сећање ако га баци? Зар уништавање не представља уклањање доказа? Или је можда сазрело време за уклањање остатака националсоцијализма?

Музеј историје Аустрије у Бечу изложио је 14 столова с таквим предметима – дистанцирано и трезвено. „Не желимо да ти објекти буду интерпретирани као пропагандни материјал. Ми смо их само ставили на те столове. Нема других средстава која би могла да створе некакву ауру тог објекта. Ако неки предмет посебно ставим на комад чоје, онда то добија друго значење, за разлику од онога ако га једноставно ставим на сто."

Срам, срџба или потискивање

Предмети из времена нацизма доспели су у Историјски музеј на најразличитије начине. Људи их некад само предају на улазу у музеј, без других података. Некад их анонимно пошаљу поштом. У сваком случају, музеј те предмете не купује, како не би додатно подизао цену тим предметима. Музеју их већином поклањају приватне особе, али и институције.

„Многи који их поклањају желе да се на тај начин од тога дистанцирају. Ми ту говоримо о мотиву ‘одбацивања терета’, можда и у оквиру историје сопствене породице", каже Моника Зомер. Али, ради се и о томе да се ти предмете учине „продуктивним", да се ставе на располагање „демократском образовању".

Други мотив који се често наводи јесте да се спречи да ти предмети заврше на тржишту. „А чињеница је да неки људи мисле да је илегално имати те предмете код куће. Боје се да тиме чине кажњиво дело", каже директорка музеја.

Тако се на изложби могу видети и дечја колица за лутку која је један војник Вермахта, након напада на Француску, направио од ствари које је тамо отео, па их је послао својим ћеркама у Немачку. Има много таквих сувенира. И често се не ради о самим предметима, већ више о причи која се иза њих крије.

Пример је и један микрофон који је вероватно Хитлер користио приликом говора у Линцу поводом аншлуса Аустрије. До 1990. се тај микрофон налазио на радном столу техничког директора покрајинског студија Аустријске радио-телевизије (ОРФ). „Тај предмет смо преиспитали уз помоћ историјских фотографија и врло је вероватно да је он стварно тада коришћен. Али, за нас то није било пресудно", објашњава Моника Зомер.

Занимљиво је то да је технички директор деценијама чувао микрофон. „Микрофон је једног дана избачен из употребе, јер више није одговарао техничким захтевима. Али није уништен. Човек који нам га је поклонио, сматрао је да није исправно да га чува код куће, и зато га је понудио нама."

Поред предмета који очигледно потичу из времена нацистичке диктатуре, има и оних за које се то на први поглед не може рећи. Такав је случај значке у облику цвета која се добијала када је неко нешто поклањао у добротворне сврхе.

„Те значке делују безазлено, оне су у облику руже или неког другог цвета", каже Зомер. У стварности је такав систем нацистима служио за стварање заједнице која следи њихову идеологију.

„То је било јасно расистички мотивисано, јер је било тачно регулисано коме та добротворна организација сме да помаже, а коме не. Помагало се, наиме само такозваним чисто аријевским породицама", објашњава Моника Зомер.

Одговори посетилаца на питање како би поступили с неким предметом из времена националсоцијализма, такође су део изложбе. Површине предвиђене за то већ су пуне, каже кустос Штефан Бенедик. Већ се уочава и одређена тенденција. Већина посетилаца би се одлучила да сачува предмете – због различитих разлога. Већ само на основу тога, каже Бенедик, могла би се написати докторска дисертација.

Изложба „Уклонити Хитлера: из подрума у музеј" (Hitler entsorgen. Vom Keller ins Museum) може се видети до 9. октобра 2022. у Историјском музеју Аустрије (Haus der Geschichte Österreich).