Судбина Јованке Броз кроз још једну перспективу - личног карактера

Гавро Максимовић, пензионисани припадник службе Државне безбедности је од 1982. до 1985. године био уз Јованку Броз. Мишљење о њој које је имао тада - не мења ни данас.

„Једна група њених непријатеља, ближи сарадници Јосипа Броза Тита, су јој често импутирали да је неуротична и да треба да се лечи. Међутим, моји утисци из контаката са њом, и боравка три године по задацима безбедности а на пословима заштите њене личности сам схватио и проценио да она има сасвим друге особине и то позитивне", рекао је Максимовић у Јутарњем програму.

После Титове смрти Служба државне безбедности, по одлуци Председништва, преузима бригу о Јованкиној безбедности. 

Максимовић је објаснио да је стекао утисак да је Јованка била принципијелна, храбра, упорна, психички стабилна, емотивна, помало тврдоглава особа, и да тај утисак и мишљење и данас има. 

Испричао је да је Јованка желела пензију на основу Титових прихода, али да је, због принципијелности и одбијања да пензију добија по другим основима, живела од апанаже.

Навео је још један пример који описује Јованкину особину, како каже - перфекционизма. Хол испред салона у коме је примала госте, био је монотон, прича Максимовић, па је Јованка звала надлежне за уређење ентеријера који су проценили да ту треба да се постави - столица. Када су донели тај комад намештаја, о њој је причала скоро сат времена - до детаља.

Максимовић се сетио и тренутка упознавања са Јованком.

„Било је то кратко упознавање, након неколико дана су почеле серије разговора, па сам у наредним годинама имао много разговора", додао је и нагласио да је тешко схватити питање њеног статуса после Титове смрти.

„Главни узроци њеног тог статуса су сукоби које је она имала са једном групом функционера Федерације, то су углавном били чланови председништва СФРЈ, ЦК Савеза комуниста Југославије, где су у том сукобу предњачили, експонирали се, Стане Доланц и Никола Љубичић", рекао је Максимовић.

Додао је да је на Тита вршен притисак у смислу убеђивања да му „Јованка ради о глави".

„Она је имала доста података о Доланцу за које је он знао. И она ми је причала како је са Титом ишла у Словенију и како су имали сусрет са словеначким руководством, када су јој представили и Доланца. Тито јој је рекао да нема појма ко Доланц био, али да она није била лења и да је почела да о њему прикупља податке", испричао је Максимовић и додао да је Јованка дошла до информације да је Доланц током Другог светског рата ишао у гимназију у Грацу где се дружио са момком који је био члан нацистичке омладине и који га је врбовао, и такође учланио.

Максимовић наводи да је Јованка те информације пренела Титу, али да се, међутим, по том питању, колико он зна, даље није дешавало.