Читај ми!

Разгледнице су постале историјски извор за проучавање прошлости

Разгледнице као средство комуникације постале су веома популарне у другој половини 19. века. Колекционари сматрају да је прва која је стигла у Србију послата 1871. године из Беча у Сомбор, а прве разгледнице у нашој земљи штампане су две године касније. За старим разгледницама Трстеника већ годинама трага Дејан Миљковић.

Колекционарством, уколико се занемаре почетна интересовања у школским данима, озбиљно се бави скоро четири деценије. Преокупација су му разгледнице родног града и фото-апарати. Поседује веома вредну и драгоцену збирку.

„Овде држим једну разгледницу која је прва разгледница Трстеника, прва штампана у Трстенику и она је врло драгоцена и то је стари тип разгледнице који је био до 1906. Значи реверсна страна је искључиво служила за адресу, а једна трећина аверса или лица је била за текст. Постоје неколико разгледница које су без текста, али мени лично су драже разгледнице које су путовале“, наводи Дејан Миљковић.

Ова је путовала по свему судећи почетком прошлог века и зна се у Крушевац.

„Најстарија разгледница је датирана на основу једне грађевине која на њој фали, наиме на њој су представљене ОШ 'Свети Сава' и Црква Свете Тројице, а поред цркве се не види звоник. Како је црква саграђена 1900, а историјски извори бележе да је први пут звоно са звоника звонило у мају 1903. лако нам је да замислимо да је ова разгледница морала бити штампана 1901. Или 1902. године“, истиче Јелена Вукчевић, историчарка Музејска збирка Народног универзитета.

Прве разгледнице у самом Трстенику штампане су у штампарији Мирослава Мирића крајем 19. века и представљају веома вредан историјски документ. Најчешћи мотиви су стари гвоздени мост кога више нема, центар града, црква, школа, а често и манастир Љубостиња.

Штампане су за ужи круг људи и у малим тиражима па је за колекционаре проналажење ретких примерака право колекционарско задовољство.

Фотографијом и њеним настанком Дејан је био фасциниран још у детињству, а фото-апарати којих има 70 и даље су предмет његовог интересовања и пасија.

„Интересантни су ми апарати са мехом. Они су се радили 20-их и 30-их година прошлог века. Ово је један војтлендер који је потпуно исправан. Значи када би се у њега ставио одговарајући филм он би могао да прави фотографије. Фото-апарат да би био колекционарски примерак мора да има све делове, мора да буде потпуно исправан, значи клик мора да се чује“, објашњава Миљковић.

Дејана у Трстенику зову „човек музеј“, па није ни чудо што је управо у Музејској збирци поводом 60 година Народног универзитета приређена изложба његових разгледница.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 17. октобар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи