Чинечита, римски храм снова и већ деценију туристичка дестинација

Чинечита, од оснивања 1937. године, за време фашизма моћно пропагандно средство, симбол је Рима са којим дели и добро и зло.

Филмски храм, данас, на више од 40 хектара, са верним копијама античких римских тргова, само подсећа на прохујало златно доба магичне продукције.

Доласком америчких редитеља 1958. године, постаје „Холивуд на Тибру“.

Колосалним остварењем Бен Хур, награђеним са једанаест Оскара, почиње непрегледни низ ремек-дела – Клеопатра са Лиз Тејлор и Ричардом Бартоном, Бертолучијев 20. век, вестерни Серђа Леонеа, Кополин Кум, Гладијатор Ридлија Скота. Укупно више од 3.000 филмова, од којих је 90 номиновано за Оскара, а 47 је добило најпрестижнију позлаћену статуету.

Последњих година примат су преузеле серије попут Младог папе.

„Захваљујући финансијској помоћи из европских фондова, имамо изузетну прилику да у годинама које следе реконструишемо, проширимо и модернизујемо студија, како бисмо били конкурентнији, што ће омогућити да Чинечита поново буде једно од најпрестижнијих места у светском филмском сектору, које му историјски и припада. Тим пре што је Чинечита храм снова за Рим и целу Италију“, каже Марлон Пелегрини, управник Музеја Чинечита.

Чинечита и Федерико Фелини – страствена стваралачка љубав до последњег даха.

Фелинијев барокно-гротескни поетично-воајерски универзум покретних слика доминантно је настао у култном Студију 5.

У музејском простору због тога су сцене из филмова Долче вита и Амаркорд, док посетиоце симболично дочекује и испраћа мистериозна креатура Венузија, која у филму Казанова израња из воде венецијанског Гранд канала.

Италијанска фабрика снова данас углавном буди носталгију за прохујалим временима када је бољи живот био извесност, а не углавном филмски хепиенд.