Витешки сабор у клисури Црнице – демонстрација начела и кодекса бораца из Средњег века

На 35 степени у тешком витешком оклопу на сунцу је као у пећи. Какав год да је борац не може дуго да издржи.

Физичка спремност је пресудна, а пад на земљу је обично и крај борбе.

Витештво као својеврсни начин живљења освојио је срца многих у Србији, и већ полако постаје покрет.

„Па од малих ногу ме је занимао Средњи век и ето то је кренуло пре десетак година неких у Србији и сад све више и више масовно има пуно фестивала, буде једно петнаестак у Србији годишње", каже Светлана Ђокић из „Свебора“ у Краљеву.

У Србији сада већ има петнаесак активних удружења и хиљаде чланова.

Међу њима и велики број младих којима је у ери модерних технологија и глобалних мрежа срцу ипак ближи српски Средњи век и витешки кодекс.

„Дошли смо данас овде да прикажемо како је средњевековна Србија изгледала, да прикажемо неке борбе, неке симулације лова, и наравно симулације турнира", рекао је Михајло Митровић, такође из „Свебора“.

Подно средњевековног града Петруса у клисури Црнице, одржан је други витешки сабор овај пут под покровитељством општине Параћин и туристичке организације.

Организатори из живописног села Забреге тврде да су стазама крај Црнице заиста некада јахали витезови и то Реда змаја.

„Војвода Цреп је био витез затим сви ти млади витезови чак и Орловић Павле који је кажу одавде са овог места кренуо у Косовски бој, било је витезова а међу њима војвода Цреп Вукосавић према неким историјским подацима је чак био витез Змајевог реда", испричао је Владан Вучковић, организатор витешког сабора.

Двадесетак километара даље, крај Манасије у току су последње припреме за седми по реду међународни витешки фестивал „Џаст аут" који ће, како организатори истичу, бити одржан уз поштовање свих епидемијских мера које пропише кризни штаб.