Не морате у Италију да бисте пробали козји сир у вину – „пијани диликатес“ у Поцерском Причиновићу

За 600 грама сира потребно је осам и по литара козјег млека, неколико литара црвеног сувог вина, повремено окретање и стрпљење. Усирен са сирћетом, котур је у ћупу стајао два месеца.

„Мир, тишина и време – то је најпотребније сиру и вино које се долива, јер он упија то вино. Два месеца стоји у вину и два месеца иде на зрење“, каже Гордана Ступар из Поцерског Причиновића.

Сир је чудо, стално мора да се надгледа, додаје вешта домаћица којој је такозвани пијани деликатес последњи у „козјем низу” од јогурта до крем-сира са влашцем.

„Од козјег сира свашта може да се направи, у ствари, са козјим сиром се играм. Имамо сир са сувим шљивама, са димљеном алевом паприком, сир са кајсијама, сир у маслиновом уљу са разним зачинима“, истиче Гордана.

Прве козе набавила је пре 18 година, због сурутке за лечење болесне мајке. Данас их има петнаест, зору дочекује са њима водећи их на испашу, сама о њима брине, оне су јој, каже, и мир и разонода.

„Наш народ схвати то тек кад изгуби здравље. У том козјем млеку мени се чини има све. Нисам технолог, ни медицинар, али знам да је здраво, корисно, да бебе могу да га пију. Коза је пре била сиротињска мајка. Она ће увек наћи где да пасе и увек ће имати колико-толико млека да прехрани једну породицу. Није скупа, не тражи много, једино тражи чисто“, каже Гордана Ступар.

Козје прерађевине су обавезни део менија деветочлане породице Ступар.

„Најбитније ми је што имам своје козе које хране саме себе, јер првенствено све ово што правим, правим за нас, јер нас има много и треба нам храна. Оно што претекне, што би баке рекле, имам у понуди и то немам стално“, наводи Гордана.

Кад склад са природом, домаће благодети и љубав пренесеш у кућу, додаје маштовита домаћица, онда је и идеја и воље напретек.