Лета у Београду – базен у Таковској и скокови у воду за 10 литара ракије

Јавни базен у граду Мохенџо-даро у Пакистану, вероватно је најстарији базен на свету. Изграђен је током 3. миленијума п. н. е., а воду је добијао из кишнице. У периоду Римског царства и три наше бање имале су базене – Сокобања, Врњачка и Рибарска бања. За Београд се везује занимљив податак.

„Први пут се бележи, што не мора бити да је од тада, 1910. година када је са садашњег Старог железничког моста извршено прво скакање са моста у воду. И можете мислити прва награда је била десет литара ракије. Негде где се данас налази Економски факултет и у оном парку преко пута су се налазила парна купатила. Зими ту се грејала вода, постојале су каде, изливала се топла вода и грађанство се тако купало“, објашњава хроничар старог Београда Видоје Голубовић.

Најстарија спортска установа у Београду је Стари ДИФ. Као Соколски дом саграђен је 1929. године.

„Специфицно је то што је објекат изграђен на основу добровољних прилога самих чланова Соколског друштва и осталих дародаваца. А краљ Александар Први Карађорђевић дао је највећи прилог, тадашњих 100.000 динара“, наводи Владимир Јанковић, директор спортске установе Стари ДИФ.

Након скоро пола века, у потпуности је обновљен, а посетиоцима су на располагању бројни програми. Најпоноснији су на најмлађе.

„Ми смо имали најмлађу бебу која је дошла прошлог уторка на обуку пливања, имала је само 27 дана. Дотадашњи рекорд је био 31 дан“, каже Милина Стевановић, професор и тренер програма за бебе.

Већина београдских базена изграђена је за потребе првог Светског првенства у пливању које је одржано 1973. године. А највеће купалиште налазило се у Таковској улици.

Немци су изградили базене и у парку на Студентском тргу, код Каленић пијаце и код зграде БИГЗ-а. Сви ти базени су затрпани до краја 1950. године. Данас у Београду има око десетак јавних базена и велики број приватних.