Најбезбеднији олимпијски домаћин на свету

Kао и свуда, и у острвској царевини Јапану, наравно, постоји организовани криминал, али се групе које стоје иза њега углавном баве коцком, проституцијом и преварама, па је у Токију изузетно мало бруталних злочина као што су провале у станове, пљачке банки, пошти и продавница или смртоносни обрачуни банди. Штавише, за грађане Токија и џепарење је непознаница.

Једна илустрација за наведено је чињеница да је у Јапану, чија се популација у протеклих пет година кретала око 126 милиона, бележено око 900 убистава годишње, од чега је само нешто више од трећине било с предумишљајем.

У 2016. и 2017. Јапан је имао само 0,3, односно 0,2 жртава те врсте убиства на 100.000 становника - најмање на свету.

И пропорција насилних пљачки у односу на популацију у Јапану је у 2016. износила само 1,8 случајева на 100.000 становника, у поређењу са 47 у Немачкој или 154 у Француској.

Одличном јавном раду и миру у Јапану уопште доприносе добра економска ситуација и релативно висок стандард живота, политичка стабилност, али и висока свест становништва о потреби да се заштити заједничка (друштвена и државна) имовина.

Ту је битан и акценат на колективном васпитању - ђаци у јапанским школама имају предмет под називом „морално васпитање", а пуно компанија у обуку новозапослених укључује правила везана за етикацију и поштовање закона.

Такође, у Јапану ватрено оружје могу поседовати само регистровани ловци, што је велика брана за масовне злочине, док су казне за поседовање дрога, у поређењу са земљама Запада, драконске.

Оригинално јапански приступ одржавању реда

Један од мноштва фактора који доприносе општој сигурности је и оригиналан приступ одржавању јавног реда и мира који спроводи јапанска полиција.

Наиме, у већим јапанским градовима на сваких неколико стотина метара могу се видети мини полицијске станице познате као „кобан" - малене испоставе које опслужују само два или три припадника снага реда.

Те, често врло тесне и архитектонски неугледне кућице које функционишу као шалтери за пријем притужби грађана на проблеме као што су бука или ометање саобраћаја и пријава у вези ситног криминала. Ту савесни грађани предају и новчанике и друге заборављене или изгубљене предмете.

Оне служе и за привођење изгредника и као упоришта из којих позорници иду у патроле, најчешће пешке или бициклима, али и моторима и патролним колима.

Ипак, полицајци у њима, чини се, највише времена проводе стрпљиво одговарајући на питања туриста и грађана о томе где се шта налази у непосредној околини, због чега се и данас, када је могућа навигација коришћењем паметних телефона, доживљавају као спас за залутале.

У Јапану постоји око 6.600 таквих испостава изграђених минималним издвајањима новца - оне се углавном налазе на местима на којима постоји већи проток људи, као што су раскрснице, тргови и улази у железничке станице.

На њима се могу видети табле са потерницама и обавештења о дневном броју настрадалих и повређених у саобраћајним несрећама у граду, која функционишу као опомена грађанима који учествују у саобраћају.

Оне су често окружене и регрутним постерима привлачног дизајна са којих се смеше познати глумци, идоли младих.

Мада је последњих година могуће видети испоставе с архитектонским украсима који чине да оне делују модерније и буду у целини пријатније за око, оне су и даље најчешће врло скромног изгледа, те су међу јапанским полицајцима познате просто као „кутије" или „ПБ", што је акроним настао скраћивањем енглеског превода речи „кобан" који гласи "police box" („полицијска кутија").

Пожељни надзор?

Интересантно је да полицајци који дежурају у кобанима повремено посећују станове у рејону за који је њихова испостава надлежна како би се упознали с локалним становништвом и од њега, кроз опуштени разговор, директно чули да ли постоје икакви проблеми у вези јавног реда и мира.

И док се на Западу, углавном у Сједињеним Државама, тај јединствени јапански систем понекад критикује као недемократски надзор над становништвом и кршење приватности, он јапанским грађанима не само да не смета, већ се они често сами изјашњавају за постављање тих малих полицијских испостава у близини својих домова.

То је стога што су оне део свакодневног живота још од друге половине 19. века и што су полицајци у њима увек на услузи грађанима, али и зато што јапанско становништво генерално има велико поверење у органе реда и доживљава их као стуб сигурности, а не као инструмент репресије.