Да ли је Вернер фон Браун предвидео Илона Маска?

Вернер фон Браун је током Другог светског рата правио ракете В-2 за нацисте, а после рата његове су услуге почели да користе Американци – и то за потребе свемирског програма. Немачки ракетни стручњак је 1948. написао књигу Пројекат Марс, радило се о фиктивном роману. Књигу је 1952. објавио на немачком, а годину дана касније и на енглеском.

У том роману Фон Браун не описује само техничке претпоставке за реализацију мисије путовања људи на Марс, већ скицира и на који би начин та суседна планета могла бити насељена. Влада, коју би чинило десет мушкараца, бирало би комплетно становништво Марса, мандат би трајао пет година – а на челу владе би био извесни „Илон“.

Визија, завера, случајност?

Да ли је мислио на Илона Маска?! За фанове америчког предузетника нема никакве сумње да је Фон Браун мислио управо на месијански обожаваног оснивача „Пејпала“, „Тесле“ и „Спејс-Екса“.

Милијардер Маск је саопштио да му је један од циљева и мисија на Марс, а са својим приватним свемирским предузећем већ неко време ради на развоју ракетних технологија које би се могле користити у оквиру прве мисије на Марс с људском посадом.

Када је крајем прошле године један новинар на Твитеру поновно указао на Фон Браунову књигу, Илон Маск је одговорио филмским цитатом из Франкенштајна. Судбина, судбина, не могу да је избегнем.

Необично име

Многи људи су први пут за необично име Илон када се прославио Илон Маск. Име Илон се први пут помиње у Старом завету у Књизи о судијама. Потиче од хебрејског Алон, и значи „храст“, односно дрво, али и порекло или снага.

Можда је Фон Браун баш зато одабрао то име за своју кључну фигуру у роману. У Африци је Илон женско име, и значи Бог ме воли. У Јужноафричкој Републици, одакле Илон Муск потиче, име Илон је много раширеније него рецимо у Европи.

И тако је због имена Илон пажња јавности поновно усмерена на визионарску књигу Фон Брауна, која је током неколико деценија давала одлучујуће импулсе мисији на Марс с људском посадом.

„Пројекат Марс“

Пројекат Марс је на гласу као прва научно инспирисана студија о техничким претпоставкама мисије на Марс. Након објављивања романа, прошло је око 20 година пре него што је људско биће крочило на Месец. А Месец нам је много ближе него Марс.

Идејама Фон Брауна су се у САД, у његовој новој домовини, почеле бавити и научно-популарне публикације, наступио је и у три ТВ-емисије, те заједно с Волтом Дизнијем презентирао своје идеје и визије – и тако пробудио одушевљење људи за свемирским летовима.

Наравно да у књизи Пројекат Марс има и неколико нелогичности и отворених питања, питања на која у то доба једноставно није било могуће одговорити. Вернер фон Браун је све то и сам тематизовао, у уводу књиге. Написао је да има тешкоћа везаних зу интерпланетарну навигацију, с кишама метеорита или Марсовом орбитом.

Написао је и како се још увек не зна како људско тело реагује на дуготрајна свемирска путовања.

Космичка шетња

Његов марсовски пројект је требало да почне 1965. У смеру Црвене планете је требало да крене десет свемирских бродова – седам летелица с укупно 70 мушких чланова посаде и три свемирска брода за транспорт хране и потребни материјал.

Уз помоћ телескопа је по његовој замисли марсовска мисија из Марсове орбите требало да потражи прикладно место за слетање, и то у близини Екватора.

У свемир би се послала „извидница“ која би лебдела кроз Марсову атмосферу и онда слетела на један од два пола прекривена снегом. И онда би та извидница уз помоћ возила опремљених ланцима кренула на пут дугачак 6.500 километара како би тамо, у базном логору, припремила писту за слетање путника који чекају у орбити. На повратку би се уз помоћ тих истих летилица вратили на Земљу.

Реални изазови

Фон Браун није ништа знао о космичком зрачењу или стварним условима који владају у атмосфери Марса. Ми у међувремену знамо више, а три последње мисије на Марс – Уједињених Арапских Емирата, САД и Кине – биле су врло успешне.

Марс је био и остао најатрактивнији циљ у нашем Сунчевом систему – зато што је релативно близу у непрегледним пространствима свемира. Земљи је делом сличан, и зато је погодан за посаде с људским члановима. А једнога дана можда и за колонизацију.

Свемирски визионари

И тако 73 године после Пројекта Марс чак и мисија на Марс с људским члановима посаде више не звучи тако визионарски. Вернер фон Браун је створио идејне темеље мисије на Марс.

А онај извесни Илон се побринуо за то да је и даље много људи заинтересовано за свемирске летове, те да у трци на Марс важну, односно водећу улогу не играју само државе, већ и једно приватно предузеће.

Да је по Илону Маску, његов свемирски брод „Старшип“ би пре 2030. на Марс пребацио људе, а касније и око милион људи који би колонизовали Црвену планету. А шта је с будућим обликом владавине на Марсу? О томе се овај визионар још није изјаснио...