Принцип је исти, све су остало нијансе... Како звучи Балашевићев петао на норвешком

Балашевићевог Петла, на норвешки језик препевао је Владислав Канић током двомесечног ангажмана у тој земљи, и то пре скоро пола века. 

„Било је шкакљиво превести тај текст. Не можеш Норвежанима да кажеш - скакао је на гуске и на патке, ја сам то некако умотао у целофан, али је порука остала иста. Људи су другачијег менталитета тамо, али чак и на концертима су ту песму највише волели, а пушта се и на радију тамо", испричао је Владислав.

Норвежанима се одмах свидела песма.

„Људи заиста воле ту песму, чак и када шетам улицом прилазе ми и говоре како је ваш певац данас, воле да се шале доста, али опет дугачији је менталитет то. Срећом порука је иста, али на другачији начин", каже Канић.

Балашевића није упознао, а Петао се већ годинама пушта на радио станицама у Норвешкој.

„Њега нажалост нисам имао прилике да упознам, али су ми његови пријатељи рекли да му се баш свидела та верзија песме и обрадовао се. Дали су му ЦД, он је отишао сад, али ето његова песма се чује у Норвешкој", додаје Владислав.

Канић је у Норвешкој живео скоро 50 година. Све предрасуде о хладним Скандинавцима, тврди да је лако успео да побије уз своју гитару.

„Људи имају душу тамо, није то тако као што кажу, није као овде где после три шприцера - сви смо буразери, треба дуже времена да уђеш у нечију душу, а преко музике је то лако", закључује Канић.

Грађевински инжењер по струци, а боем у души, Влада Канић на норвешки језик препевао је и ромске и руске песме. Написао је и ону омиљену кафанску Има један кућерак у Срему.

Уз осмех каже да се норвешка верзија Петла ових дана слуша и у удаљеној Кореји.