Гимназијалка у карантину научила да везе, а сада и зарађује од тога

Анђелија одмалена лепо црта. А онда је дошла на идеју да то што нацрта после тога извезе и урами и тако већ годину дана настају оригиналне сличице – за поклон, украс, као сувенир.

„Моја бака је била кројачица у Народном позоришту. Она је стално и моју мајку и тетку учила када су биле мање да везу, да хеклају и остале ствари, али мене то нико није научио. Прошле године кад сам кренула то да радим видела сам преко интернета да се сада враћа мода и да је популарно да имате на одећи исто вез“, наводи предузимљива везиља.

Као и све лепо и добро што се уради тако и овај Анђелијин хоби није остао непримећен. Од другарице до другарице, мало по мало, дошло је и до првих наруџбина па Анђелија већ неколико месеци од свог ручног рада и зарађује.

„Највише сам до сада добила наруџбина за вез конкретно за неке ликове из филмова, цртаних филмова, неке мотиве које људи воле. Могу да бирају да ли желе на свом комаду одеће или на неком другом материјалу“, објашњава Анђелија.

Недавно је асортиман проширила па, помоћу графичке табле, црта и прави украсне стикере. У школи је одувек међу најбољима а већ 13 година озбиљно тренира и балет.

„Прошле године када је кренула ова епидемија и карантин балет се затворио, нисмо више имали тренинге и ја сам добила вишак слободног времена и онда сам почела да трагам за неким новим хобијем. Вез ми се учинио занимљивим зато што већ волим да цртам“, каже Анђелија.

Вез јој прија и заокупља пажњу па јој то што због короне нема излазака ипак не пада тешко. Тешко јој је, каже, због тате који, као лекар, свакога дана облачи скафандер и улази у црвену зону али су заједнички тенуци због тога још вреднији.