Како нам се пришуњала селфи култура

Комплименти су замењени лајковима, а добар селфи на друштвеним мрежама објава која је важнија од речи. Више од две трећине деце и младих има профил на некој друштвеној мрежи, а истраживања су показала да оне утичу и на доношење животних одлука.

„Двадесет први век је век визуелне културне, век друштвених мрежа. Ако бисте питали инфлуенсере, они би рекли да фотографија није довољна, сада је тренд видео, али на моје задовољство све чешће се тражи реч, све чешће ћете видети текст“, указује проф. др Веселин Кљајић са Факултета политичких наука.

Уницеф препоручује родитељима да проверавају квалитет проведеног времена испред екрана, а не његово трајање. Психолози кажу да је родитељска одговорност и највећа.

„Друштвене мреже представљају један згодан терен да задовољимо своје емотивне и социјалне потребе. На нама родитељима је да истражимо шта друштвене мреже значе, зашто их користе, шта се тамо дешава, да радознало томе приђемо“, напомиње психолог Миа Попић.

Више од пола милијарде људи користи Инстаграм свакодневно, а чак 60 милиона корисника млађе је од 18 година. Ипак, и даље постоји дилема да ли свако треба да има могућност режије на тој друштвеној мрежи.

„Селфи култура није ништа ново, ако се вратимо у 1895. имате чувеног сликара Едгара Дега који је радио првим фото-апаратима своје селфије. Селфи је негде заправо као нека врста изражавања, односно као један вид контроле, шта је оно што желите да кажете, шта желите да пренесете“, каже психотерапеут Нина Томовић.

Фотографија налик на данашњи селфи први пут је забележена пре више од једног века. Данас је, уз помоћ паметних телефона, таква врста забаве прерасла у маркетинг, обавезу, а често доноси и зараду.