Са шипурком се узгајивач може „договарати" - стиже чувена мармелада из ужичког краја
У ово време домаћице у ужичком крају кувају омиљену мармеладу од шипурка који расте по златиборским пашњацима и ливадама. Ружа Ђокић је на очевом имању у Сеништу пре пет година посадила питоми шипурак, што се показало као добар избор.
Црвени плодови с планинске плантаже на 1.000 метара надморске висине, стигли су за бербу и на први поглед слични су онима који расту дивље по златиборским међама.
„Лепо мирише, као и овај дивљи поред пута, само што се овај орезује, негује и није тако трнат, не боде", каже Ружа Ђокич, власница плантаже.
Да шипурке засади тамо где иначе расту самоникли Ружа је одлучила како би била чешће код родитеља, који су ипак имали и мало сумње.
„Зар најбољу парцелу да ми узимаш где су рађали пшеница и кукуруз и кромпир? И све да садимо трње?", питао се тада њен отац Томислав Селаковић.
У рад на плантажи сада су укључене четири генерације, а често сврате и знатижељни па је и неколико пријатеља такође засадило шипурак, уз неизбежно поређење с малином.
„Није захтеван зато што с њим можеш да се договориш да чека - данас ћемо ово, сутра оно - у односу на малину, која сваки дан мора да се бере", објашњава Зоран Ђокић, власник плантаже на Рудинама.
Највећи део рода завршиће у џему, нешто и у чају.
Коментари