Не бацајте кесе, научите како да их хеклате

Хеклање и то не обично, већ оно где се уместо конца користе пластичне кесе, посао је бака Раде већ две године. Осим тога ова пензионерка и друге обучава како да од отпада направе предмет за употребу. На ту идеју дошао је њен унук Милош, иначе студент антроплогије из Kрушевца.

„У неком тренутку сам гледао бабу како хекла док гледа телевизију и схватио да заправо старији људи имају неко знање у рукама, али су по одласку у пензију изгубили контакт са тржиштем и не знају на који начин могу своје ствари да пласирају. И онда сам тада схватио да је корисно спојити, тачније да ја будем нека спојна веза између људи који знају нешто да раде и тржишта“, каже Милош Тодоровић.

Умеће хеклања пластичним кесама бака Рада је наследила од мајке, а вишак слободног времена у пензији био је идеалан за подсећање.

„Толико сам се нервирала, кесе свуда по улици, у парку, на дрвећу ми машу и поздрављају ме и онда сам тако почела да радим. То ми је дало идеју да кесе скупљам“, сећа се Рада Тодоровић.

Да би сакупио што више кеса, Милош је основао удружење за одрживи развој „Редефинисање“. Младе је ангажовао да путем друштвених мрежа прикупљају кесе, рекламирају и продају производе, док је израда предемета у рукама старијих и искуснијих.

За две године постојања удружење је из природе уклонило око 9.000 пластичних кеса, а десетак старијих особа је добило прилику да додатно заради од куће хеклајући.

Осим зараде, старији су постали видљивији у друштву, а кесе мање видљиве у природи. Иако су свесни да је њихова акција локалног карактера и да не могу системски да реше проблем пластичних кеса, истичу да им је циљ да бар мало утичу на свест људи.

„Желимо да увучемо што већи број људи, односно ширу јавност тиме што могу да донирају кесе. Имамо концепт да донирањем кеса могу да остваре попуст на производе, поента је да они могу да донирају чисте кесе, целе и ове сада са пијаца и оне старије кесе које нису биоразградиве и да на тај начин можемо да сакупимо кесе, прерадимо их и заправо спречимо да оне заврше у природи“, објашњава Милош.

Уместо у природи стотинак кеса завршило је у овом ранцу. Осим њега, спретне руке бака Раде, а од пре два месеца и жена из Удружења жртава породичног насиља „Хајр“ исхеклале су бројне торбе, подметаче, корпице, привеске и друге предмете.

„С обзиром да сам хеклала некад као девојка, сад сам се подсетила и баш ми чини задовољство, не проводим пуно времена у кући, дружим се са пријатељицама“, истиче Љиљана Перић, чланица удружења „Хајр“.

Шездесетогодишња Мара Крга, такође је део удружења. Каже да није могла да верује да од кесе може нешто попут овога да се исхекла, „али, када сам се уверила и видела ја сам се одушевила, морала сам да научим како бих могла да радим и да помажем и другима“.

Овакав пројекат значајан је јер представља вид ресоцијализације за жене које су доживеле трауму. Осим тога новац од продатих производа усмерен је на удружење, које су и саме основале.

Приход је и те како потребан, али није примаран када је реч о еколошком и социјалном предузетништву. Овде се успех мери могућношћу да што више људи из маргинализованих група учините видљивим, бринући о животној средини. А овај двадесеттрогодишњи студент управо то и ради.