Маске уместо кравата, и то са мотивима уметничких дела

У време несташице правили су их за запослене, пријатеље, породицу и оне којима је потребно, од репроматеријала који се затекао у производњи. 

Сада уместо свилених марама, ешарпи и кравата на кројачком столу су маске за лице.

„Да бисмо урадили једну маску и завршили је до краја морамо да је узети 19 пута у руке. Значи док је скројимо, попегламо, изврнемо, сашијемо, изврнемо је и на крају дезинфикујемо", каже Мирјана Јаковљевић, радница у производњи.

На захтев досадашњих клијената, банака, амбасада и бројних јавних институција у овој породичној фирми у Прељини комплетну производњу преорјентисали су, са најважнијим циљем.

„Да те маске буду у хигијенским условима и да сви наши запослени имају, носе маске и да производ буде дезинфикован и спреман за употребу одмах након испоруке да тако кажем, након трговине", рекао је Раденко Топаловић из студија „Марушка".

Уз персонализоване маске са корпоративним бојама и ознакама клијената, одлучили су да на новом производу примене исти модел рада као и у досадашњој производњи марама и ешарпи, а маске од свиле и памука постале су модни детаљ са разним орнаментима из нашег културног наслеђа.

„Фокус нам је на маскама са мотивима из традиције, историје, да употпуни нашу сарадњу са музејима, Народним музејом, Историјски музеј, Галерија Матице Српске, да тај производ који је сада обавезан, не буде нешто што морамо ставимо, већ нешто што је лепо, нешто што има причу иза себе", додао је Топаловић.

Новонастали услови диктирају прилагођавање тржишту кажу у фирми познатој по ручној производњи свилених модних детаља изузетног квалитета, па планирају да несвакидашње маске за лице постану део колекција којима се поносе.