Мобилне кухиње у Јапану – прилика да се заради, али и допринесе друштву

Последњих година пејзаж у јапанским градовима својим присуством мењају све бројније и разноврсније мобилне кухиње. Оне својим богатим колоритом и шаренилом облика уносе топлину и шарм у стерилну масу челика, стакла и асфалта дајући хуманију, веселију и личнију ноту релативно тмурним јапанским насељима, у којима су зграде најчешће једнобојне и велики број здања је одевен у плашт загаситих боја, углавном сиву и смеђу. 

Покретне кухиње, као концепт, наравно, постоје већ деценијама широм света, где се често користе за продају сладоледа, виршли и хамбургера. У Јапану, традиционално, оне се најчешће појављују на фестивалима и другим догађајима као што су концерти и спортске манифестације, у близини дворана и стадиона, када продају напитке, палачинке и месо са роштиља, углавном кобасице и ражњиће.

Међутим, у последњих пет, шест година јапанске улице почели су да у већем броју красе прави ресторани на точковима, који нуде кувану храну која се справља пред очима муштерије и сервира у пластичним или картонским посудама скупа са пиринчем и салатом, пружајући пун топли оброк, а не просто мали залогај или ужину.

Бујање мобилног угоститељства сада значи да је на улици могуће купити не само јела домаће и светски признатих кухиња као што су француска, италијанска и кинеска, већ и ланч пакете инспирисане посластицама из, у гурманском свету мање познатих држава, као што су, рецимо, Египат или Хаити.

Мали бизнис који пружа велики друштвени допринос

Покретне кухиње у Јапану, због природних и друштвених околности у којима се налази та земља, чини се имају више функција него у другим државама. У нормалним условима оне задовољавају потребу за куваном храном у универзитетским кампусима и у пословним четвртима, где, паркиране између небодера за време паузе за ручак, пружају добродошлу алтернативу монотоној понуди прекрцаних ресторана и милијардом конзерванаса зачињених сендвича и ланч пакета из самопослуга. 

Оне, међутим, поред тога имају посебан друштвени значај у ванредним условима, јер после природних несрећа својом мобилношћу могу да, након што су рашчишћени путеви, ублаже несташицу хране, односно, делимично надоместе губитке у снабдевању проузроковане оштећењем или разарањем стационарних продајних објеката. 

Кухиње на точковима у Јапану, такође, све више добијају на значају због врло брзог старења становништва и чињенице да је већ више од петине популације те државе старије од 65 година, јер залазе у стамбене блокове, такозване „градске спаваонице“, у којима је мање угоститељских објеката, а живи пуно старих особа којима је тешко да саме редовно припремају храну или дуже излазе напоље. 

Оне су спас и у доба короне, јер омогућавају корисницама да купе пун оброк и поједу га напољу, на некој клупи, или другде где постоји мања опасност од заразе.

Гурманска култура и такмичења

Покретне кухиње у престоници Токију појавиле су се у већем броју током прве деценије овог века, а у њиховом коришћењу неколико година су предњачили мали, страни предузетници са Блиског истока, углавном из Турске, са камионетима који продају кебаб. 

До видне промене, односно, већег укључавња домаћих угоститеља у тај бизнис дошло је након великог земљотреса и цунамија из марта 2011. када се у земљи раширила свест о могућностима које пружају мобилне продавнице и ресторани, односно, о важној улози коју оне могу да одиграју у тренуцима када је конвенционална мрежа за продају и снабдевање угрожена. 

По сведочењу самих оператера покретних кухиња, немала инспирација је дошла и из популарне културе, односно америчког филма Шеф из 2014. године, који на комичан начин описује доживљаје професионалног кувара који одлучује да, ради личне слободе и креативности, напусти посао у луксузном ресторану где га је кињио надређени, те отвори скромну кухињу на точковима и у њој обиђе Сједињене Државе.

Друштвена позадина која погодује развоју мобилних кухиња је и култни однос који Јапанци имају према храни – они себе виде као велике гурмане и налазе изузетно задовољство у откривању и густирању нових јела и пића, те су спремни да стану у веома дуге редове и сатима чекају да би пробали храну познатог ресторана, па чак и да пођу на путовање, не само у земљи већ и у иностранству, чији је првенствени циљ конзумирање одређене врсте јела или упознавање са неком страном кухињом.

Такође, велика популација и висока густина насељености у градовима, чији се значајан део, онај радни, као војска одједном празног стомака стушти у угоститељске објекте за време подневне једносатне паузе, представљају изузетно важан економски фактор који омогућава цветање бизниса мобилних кухиња.

Одржавању квалитета и ширењу угледа и популарности ресторана на точковима доприносе и такмичарски сусрети, када неколико десетина, а понекад и више од стотину покретних кухиња међусобно одмеравају снаге, узимајући гласове посетилаца које су нахранили или самих кувара као критеријум за оцену квалитета. Такође, удружења угоститеља успостављају симпатичне награде и звања који подижу морал радника у покретним кухињама и доприносе њиховој промоцији.

Тако је, на пример, мобилни ресторан „Грин Спејн“, црни комби који продаје јела из шпанске кухиње, популарне у Јапану због употребе риже и морских плодова попут шкољки и рачића, као петоструки узастопни шампион масовног гурманског турнира мобилних ресторана који се сваке године одржава покрај фудбалског стадиона „Саитама“ у истоименом граду, први у историји те угоститељске делатности у Јапану заслужио улазак у „Кућу славних кухиња на точковима“, па ће по истеку радног века, уместо на отпаду, завршити као музејски експонат. 

Делатност која цвета

Отворити ресторан на точковима захтева веће почетно улагање за куповину или преуређење возила, па представљање сопствене гурманске понуде становништву није једноставно ако се у тај посао улази самостално. Међутим, у Јапану је сада, може се рећи, златно доба мобилних ресторана, јер већ постоји преко десет хиљада возила за продају робе и услуга, од којих је велика већина управо намењена служењу хране.

Због тога, чак, постоје и компаније које се специјализују за продају и изнајмљивање нових или ислужених покретних кухиња, односно, за опремање стандардних комбија и камионета потребним средствима: генераторима, кабловима, шпоретима и цевима за одвод дима. Те компаније обично нуде и пакет услуга који укључује одржавање и осигурање, што све битно олакшава професионалним куварима, али и обичним домаћицама и радницима предузећа који су незадовољни својим задацима или међуљудским односима на радном месту и желе промену у животу, да се отисну у приватни бизнис. Тако је, у случају да се возило узима на лизинг, у посао могуће кренути с малим почетним улагањем од око 2.500 евра.

Зато број покретних кухиња наставља да расте и већ сада се може рећи да су оне за многе младе брачне парове у Јапану који желе да проводе више времена заједно, буду своје газде и избегну пад у мучну колотечину дуготрајног, напорног и послушничког рада у великим, безличним корпорацијама, нешто попут бродова наде који широко разапетим једрима плове у предузетничку авантуру чији је залог сопствена слобода живљења. 

Тај ентузијазам често се може приметити не само по одличном укусу, већ и по интересантним и симпатичним визуелним решењима за возила, од којих су многа, помоћу штапа и канапа, преуредили и осликали сами власници.