Потрошио сву уштеђевину, није се обазирао на скептике и пронашао средњовековни град

Вилсон је купио посед од скоро два хектара у Јужном Велсу пре више од деценије. Био је убеђен да је ту закопано нешто веома важно за норманску историју.

Сада, 12 година касније, тридесетседмогодишњак је систематизовао све своје налазе и открио средњовековни индустријски град у јужном Велсу.

За град који лежи између Монмаута и Трелека се верује да потиче из 13. века и да је на врхунцу развоја имао 10.000 становника, што је за тај период била прилично велика насеобина.

У њему је живела и угледна норманска властелинска породица Де Клер, која се бавила производњом и прерадом гвожђа.

Досада је Вилсон уз помоћ волонтера открио остатке дворца са два ходника и двориштем ограђеним високим зидом и масивним торњем.

У оквиру дворца су открили и неколико соба са каминима.

„То је велико насеље из 13. века. На свом врхунцу је имало око 10.000 становника. Примера ради, Лондон је тада био највећи град, са 40.000 људи“, наводи Вилсон.

Он објашњава и да је град био плански насељен, у кратком временском периоду.

„По досадашњим сазнањима, популација града је значајно порасла у року од 25 година. Најлогичнији закључак је да су људи плански насељавани“, истиче Вилсон.

Према његовим речима, око хиљаду тристоте године је почела реорганизација насеља и градња камених кућа.

Око сто година касније, становништво је почело да се расељава, а до 1650. године је насеље, измучено грађанским ратом, потпуно напуштено.