Најзначајнија открића археологије у прошлој години

Анали Лондона

Током римске управе Великом Британијом, за писање су коришћене дрвене таблице превучене воском. Током 2016. пронађено је 400 таквих таблица, приликом ископовања темеља за управну зграду компаније „Блумберг“, наводи се у двоброју за јануар и фебруар.

Такве дрвене плоче су врло ретке, а колекција из Лондона је сачувана зато што је била изложена сталној влази, али без присуства кисеоника. Међу плочицама је и једна, настала око 50. године првог века, на којој се јасно може прочитати име града.

Пошто је Лондон основан почетком првога века нове ере, на плочама су и први подаци о том граду.

Астроархеологија открила кмерске градове

Истраживачи су у северозападној Камбоџи скенирали ласером из ваздуха 2.330 квадратних километара, где су сада густе шуме, и открили да је регион око храмова Ангкор Ват и Ангкор Том некада био густо насељен.

То су била седишта локалне управе у оквиру пространог Кмерског царства, чији су планови веома слични насељу непосредно уз чувени храм Ангкор Ват, а то значи да су имали четвртасте квартове канале, и мистериозне хумке. То је прва потврда да су у Кмерском царству постојали значајни градови у 10. и 11. веку.

Сведочанства о терору у родном месту демократије

Атина је родно место демократије. Стога је веома значајно откриће масовне гробнице из 7. века пре нове ере, у којој је нађено 80 мушких костура, повезаних ланцима.

Тај гроб је сведочанство о сукобима између велепоседника и грађана Атине који су се залагали за демократију. Да се радило о погубљењу, сведоче ударци тупим предметима по лобањама вероватно побуњеника који су захтевали да се укине тиранија и успостави демократија.

Магија египатске моде траје 7.000 година

Да је Египат и даље непресушна ризница историјских сазнања, најбоља је потврда кошуља или мини-хаљина за коју је помоћу радиоактивног угљеника утврђено да потиче из 5100. године пре нове ере.

Веома фино ткана памучна одећа нађена је у граду Таркхан и право је чудо да је опстала у тако добром стању толико дуго, па данас важи за најстарији одевни предмет таквог квалитета и толико усавршеног кроја.

Први уметници су били неандерталци

Неколико стотина метара од улаза у пећину Бруникел у северозападној Француској, пре неколико година су нађени камени кругови начињени од изломљених сталактита.

Тада се сматрало да су стари око 47.000 година, али је прошле године уртанијумско-торијумско датирање сталактита показало да су постављени пре 176.000 година.

Пошто су у том региону тада живели неандерталци, то значи да су само они могли да сакупе камење и сталактите и начине те кругове. Израда кругова је захтевала колективно ангажовање, а досад није нађен узрок њихове градње.

Жена у средишту древног Перуа

Улога жене у древним културама привлачи последњих година све већу пажњу и зато су перуански археолози били пријатно изненађени када су нашли гроб неке угледне жене, стар 4.600 година.

На сајту Асперо је приказан женски гроб са костуром уграђеним веома ретким шкољкама, које су донете са удаљености од неколико стотина миља ка северу Перуа. Одећа јој је била украшена фигурицама птица и амазонских мајмуна, израђених од костију.

На локалитету су нађене фигурине жена од глине из истог периода, што показује да су жене имале значајну улогу у тој раној заједници.

Праисторијски ратови у Африци 

На обали језера Туркана у Кенији, нађене су кости 27 мушкараца који су пре 10.000 година били масакрирани из непознатих разлога. То показује да је још онда било ратова између племена, чије су разлози нама непознати.

Време суживота Шпанаца и Индијанаца

На малом острву Мона у близини обале Порторика, локално становништво је украшавало пећине цртежима својих божанстава.

У једној од пећина, поред цртежа из 10. и 11. века, нађени су цртежи крстова и записи из Библије на латинском језику, које су оставили први Шпанци, који су у 16. веку стигли до тог острва.

То је, сматрају стручњаци, неоспоран доказ да су две цивилизације биле спремне да живе једна до друге, а тек касније је дошло до сукоба и нетрпељивости.

Капетан не напушта свој брод

У близиним острва Антикитера у Егејском мору је пре неколико година нађена олупина потонулог брода из 65. године пре нове ере. Брод је носио веома богат терет. Прошлог лета је на потонулом броду нађен  људски скелет, што је изузетно редак случај.

Научници се надају да ће утврдити порекло тог морнара, или капетана који није напустио свој брод. Скелет је иначе нађен у једној од остава потонулог брода.

Место погубљења Салемских вештица

Сачувано је око 1.000 званичних докумената везаних за чувено суђење вештицама из Салема у 17. веку, али се ни у једном се помиње место где је 19 осуђених особа било обешено.

Сада је коначно утврђено место где су била постављена вешала, али нема трагова покојника. Верује се да су рођаци погубљених, који су обешени од 1692. до 1693, долазили током ноћи и покојнике односили до породичних гробница.