Рудар Илија прославио 102. рођендан и 51 годину у пензији

Пореклом из Далмације, пензију је стекао радећи у рудницима широм некадашње Југославије - у Ибарским рудницима, Трепчи, Копаонику, Јелашића броду и у Јелашници, где и данас живи. У рударско окно сишао је када му је било 18 година, по узору на оца и петоро старије браће.

Чоловић је доброг здравља, а последњи пут био је код лекара пре четири године када је оперисао слепо црево.

„Не идем код лекара и не пијем никакве лекове. Зашто бих их пио кад сам здрав? Рукама могу све да радим као младић од 20 година. Једино што ме у последње време мучи је вртоглавица која ми се повремено јавља“, рекао је времешни рудар.

Илија Чоловић живи сам пошто му је овог пролећа, у 89. години умрла супруга Смиља. Не жали се на самоћу, јер га, како наводи, често обилазе син и ћерка, као и унуци и праунуци.

„Задовољан сам животом. Деца, унуци и праунуци ме поштују, цене. Они живе у Нишу, али ме стално посећују и обезбеђују ми све што треба од намирница. Са комшијама такође лепо живим, видимо се, попричамо“, додао је он.

Деда Илија, како га сви у Јелашници зову, радо се присећа свих значајних догађаја у свом животу, а најрадије прича о служењу војске у касарни „Краљ Петар“ у Цељу 1934. године.

„Пријавио сам се да будем граничар и послали су ме у Словенију. Таман сам се јавио у касарну, убили су краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Чуо сам то од двојице наредника који су се дошаптавали у ходнику“, присећа се Илија.

По завршетку војног рока наставио је да се бави рударским послом.

„Пре рата ниси смео ни да питаш за плату или да се побуниш због лоших услова. У Ибарским рудницима су се моје колеге побуниле због малих плата, а због тога су газде целу смену закључале у окну. Држали су их испод земље десет дана без хране и воде. Када су их пустили напоље сви су били полумртви“, испричао је Илија Чоловић.

Рударски посао довео га је по завршетку Другог светског рата у рудник мрког угља у Јелашници.

Навео је да се захваљујући колеги Далматинцу оженио Смиљом која је такође била из Далмације.

Кућа у Рударској колонији у Јелашници у којој је започео заједнички живот са 13 година млађом супругом и дан-данас је његов дом. Деда Илија наводи да су за негов дуг животни век и добро здравље и у позним годинама заслужни добри гени које је наследио од мајке.

„Моја мајка је родила нас деветоро и умрла са 90 година а да никада болесна није била. Сва моја браћа и сестре који су личили на мајку доживели су такође 90 година. Отац, браћа и сестре који су личили на оца, живели су по 70 година“, рекао је Илија Чоловић.