Дешифрован древни свитак Торе

Угљенисано парче пергамента из XI века пронађено је 1970. године у пепелу некадашње синагоге у месту Еин Геди, на обалама Мртвог мора, али је његов садржај стручњацима до сада био недоступан.

„Захваљујући најмодернијој технологији, могли смо да виртуелно одмотамо свитак стар око 1.500 година“, рекла је Пнина Шор из Израелске управе за антиквитете (ИАА).

„Ово је најзначајније откриће после свитака са Мртвог мора“, рекла је Шорова новинарима.

„Када смо га пронашли, безуспешно смо покушавали да га прочитамо“, истакао је археолог Сефи Порат, један од чланова археолошког тима који је радио на ископинама у Еин Гедију 1970. године.

Широк седам центиметара и налик парчету угља, пергамент садржи првих осам стихова Књиге Левитске, треће књиге Старог Завета у којој су изнети законски прописи о обредима и свештеничкој служби, као и прописи о приношењу жртава и ритуалном очишћењу, објаснила је Шор, директорка ИАА пројекта који се тиче свитака са Мртвог мора.

Чуван, заједно са свицима са Мртвог мора, у мрачним, климатизованим сефовима ИАА, пергамент је било немогуће прочитати све до прошле године када је израелска компанија „Меркел текнолоџиз“ понудила коришћење свог микро ЦТ скенера.

Добијени три-де снимци су затим послати одсеку за компјутерску науку Универзитета у Кентакију који је прошле седмице објавио прве дигиталне слике сагорелог свитка.

Пнина Шор убеђена је да је цео свитак имао исписану комплетну Тору, јеврејску свету књигу, али професор Брет Силс са Универзитета у Кентакију сматра да је превише рано да би се знало да ли се још који податак може извући из пергамента из Еин Гедија.

„Оно у шта смо, међутим, сигурни јесте да садржи још нешто“, додао је Силс.

Шорова је рекла да је пергамент попунио знатну празнину која је постојала између свитака са Мртвог мора написаних пре више од 2.000 година и Кодекса из Алепа који датира из X века.

Како преноси АФП, 870 свитака са Мртвог мора откривени су између 1947. и 1956. године у пећинама Кумран, надомак Мртвог мора.

Ови документи су написани у периоду од III века п. н. е. до 70. године, када су римске трупе уништиле Други јеврејски храм у Јерусалиму.

Кодекс из Алепа је пак написан у Галилеји у X веку, а назван је по сиријском граду у ком је чуван од краја XIV века па све до педесетих година 20. века када је прошверцован у Израел.