Какве ћемо слике данашњице сматрати вредним чувања – изложба „Слике које уходе"

У времену у којем се слике масовно производе, дистрибуирају и конзумирају, фотографија више није само запис стварности, већ доминантни медиј који у дигиталном свету документује, разоткрива, контролише, даје или одузима моћ, потврђује или одузима нечији идентитет.

„Невидљиви поглед", заједнички рад хрватске ауторке Карле Црнчевић и иранске уметнице Бехшад Тажамол, у форми негатива истражује архивске слике прошлости и како их разумемо данас.

„Он се заправо бави са два одвојена архива: архивом Жене у Народноослободилачком покрету југословенском и Жена у иранском феминистичком покрету, односно конкретно просједом који се догодио у Техерану 1979. године, који је забележен камером, али из западноевропске перспективе. Дакле, Иранке не поседују те слике. Тако да смо приступали овој теми као немогућности гледања слика које су се догодиле“, објашњава уметница Карла Црнчевић.

Инспирисан узнемирујућим садржајима које је проналазио на интернету, визуелни уметник из Београда Ивања Тодоровић направио је рад „Садржај" који је критика и упозорење.

„То су моменти детонације ратних дронова самоубица са руско-украјинског фронта који су онда склапани у компилације, као некакав забаван садржај на интернету који се конзумира по различитим Телеграм групама, различитих ложача на рат, што са једне, што друге стране. Мени је у ствари било интересантно да је врхунац тог садржаја који је смрт, нешто што ми препознајемо визуелно као неки недостатак програма. Онда у ствари са тим болесним врхунцем и са неким недостатком приказа. Тај однос ми је био интересантан, и тако је настала моја компилација“, истиче визуелни уметник Ивања Тодоровић.

Слике данас прате догађаје, људе и друштвене промене. Бележе оно што би могло бити заборављено, враћају се из архива и појављују у новим контекстима, каже аутор концепта Павле Бановић. Поставку је поделио у две групе.

„Једна група уметника и уметница који се баве аналогном фотографијом и том неком врстом историје, архива, тога како слике из прошлости размемо данас, које су то слике које се чувају, које су то слике које нестају или бивају избрисане. А с друге стране, шта је данас архива фотографија – то је пре свега интернет, то је дигитална фотографија, то су те огромне дата-базе помоћу којих ми разумемо и оне имају другачија својства од аналогне. Тако да је то била моја главна визија да окупим људе који се баве фотографијом, који промишљају фотографију на критички начин како кроз историју, тако и данас, где је она данас и која су њена својства“, наводи Павле Бановић, аутор концепта.

Какве ћемо слике данашњице једног дана сматрати вредним чувања – питање је које седам уметника кроз своје радове поставља и тражи одговор.

На изложби „Слике које уходе" то исто до 11. октобра могу и посетиоци у Галерији Артгет Културног центра Београда.