Шта дечји цртеж говори о детету?

Једна од првих ствари коју родитељи ураде чак и пре него што се дете роди јесте да направе прикладан кутак за новог члана породице, преноси Танјуг.

Тај кутак је увек у отвореним, веселим и изражајним бојама, пун играчака, јастучића различитих боја и облика. Пошто малишан то види чим се роди, није ни чудо што се веома брзо упознаје са основним облицима и бојама.

Када први пут узме оловку у руке и нацрта први цртеж, то увек бива у управо у основним облицима: круг, квадрат, троугао. Познато је да дечји цртежи много говоре о малом човеку, као и његовом доживљају себе и околине и често су први и сигуран сигнал да су неки односи у породици у нескладу или, наравно, у складу.

Дете је у првом тренутку апстрактни сликар, јер у својим цртежима не обликује предмете по сличности, већ то ради нагонски експресивно и спонтано шара, а уколико се и пронађе нека сличност, она је само случајна.

Та експресивност се постепено снижава, а самим тим и њихова стваралачка снага, а један од узрока се може наћи код рационалног приступа детету од стране родитеља. Међутим, ту је и фактор наставе у школама и ток усмеравања деце ка практичном животу.

То је један од доказа да образовање и искуство стоје у обрнутој пропорцији са експресивном креативношћу, док су изузетак деца која су изузетно стваралачки надарена, односно која се, упркос свим притисцима „нормалног“ живота, не могу одупрети својој природи.

Приликом употребе дечјих слика у дијагностици, не гледају се само боје, већ је пажња усмерена и на линије, фигуре, њихове димензије, распоред, положај и друго. Познато је да, када дете црта своју породицу, и уколико је један од родитеља нацртало знатно већим од другог, то значи да је тај родитељ доминантан у породици.

Боја на цртежу открива дечји емотивни живот и девојчице их, углавном, више и са већим уживањем употребљавају.

Употреба топлих боја открива спонтаност, склоност ка забави, искрену осећајност, док деца контролисаног понашања радије употребљавају хладне боје и то су рационални, повучени, често агресивни и осветољубиви малишани.

Како пише Владислав Панић у својој књизи Уметност и психологија, та деца долазе из породица које их сувише контролишу, тако да су навикнута да потискују своје нагоне и контролишу своје емоције.

Свака боја посебно има своју улогу, па претерана употреба црвене може бити знак узнемирености и агресије, док су деца која употребљавају претежно жуту боју обично срећна и детињаста.

Зелена је пак знак недостатка искрености, пре свега емоционалне, док је повећано коришћење црне знак помањкања емоција, изузев страха који и јесте узрок закржљалости других емоција.

Плава означава потребу за уважавањем средине од које дете бежи и која се одбија или пак потребу која се задовољава. Практично, то значи да у првом случају дете цени друштво, понаша се нормално, али је повучено и усамљено, док у другом оно воли друштво, такође прихвата норме, али није усамљено већ се радо дружи.

Занимљиво је значење смеђе боје као доминантне, јер се обично среће код малишана који су расли у условима претераних хигијенских захтева.

Деца која прелазе ивицу папира су инфантилна, незрела и усамљена

Што се тиче линија и фигура, кроз њих се може открити правац и степен самоконтроле, степен доминације разума и судова реалности. То значи да танке, искидане и усамљене фигуре откривају круте и неприлагођене малишане, заокругљене нежну и скромну природу, за разлику од издужених које су знак агресивности.

У свему томе посебно је значајан простор. Цртеж који прелази ивице папира знак је безобзирности према жељама, забранама и слично, и она су инфантилна, незрела и усамљена, док сразмерно коришћење простора открива сређен, уравнотежен и привлачан карактер.

Уз сам цртеж и начини на које друштво истиче значај полних разлика одражавају се и на стваралачке активности код деце.

Међутим, није тајна да креативност захтева и женску сензитивност и мушку независност. Психолог Пол Торенс утврдио је висок степен сензитивности код креативних дечака, као и висок степен независности код креативних девојчица.

Сва та истраживања доказују да се развој детета очитава и у његовој ликовности, и то, пре свега, његов емоционални развој и развој његовог карактера, а поменут је само један од сегмената, пошто дечја психологија обухвата мноштво метода и приступа кроз које се може уочити каква га личност краси и на шта родитељи треба да се усмере.