Која је тајна најстаријих плавих очију на свету

На основу генетских података из остатака тела, пронађених у данашњој Италији, „дете је највероватније имало плаве очи, тамну кожу и коврџаву тамно смеђу, до скоро црну косу“, пише археолог Универзитета у Болоњи Овен Хигинс који се овим случајем бави са тимом научника.

Као и многима у палеолитском периоду, детету из леденог доба недостајали су гени који су утицали на способност да свари млеко као одрасла особа. Такође је вероватно имао необично задебљане срчане мишиће, узроковане типично наследним фактором.

Са дужином тела од само 82 центиметра, остаци указују на кратак живот, а његова старост у тренутку смрти процењена је између 7,5 и 18 месеци.

Хистолошка анализа зуба новорођенчета и зарасли прелом на кључној кости показали су да је дете имало тешкоће приликом рађања и да је искусило и друге стресове.

„Анализе су откриле и нешто ранији развој од просека савремених европских популација и најмање девет епизода физиолошког стреса, од којих су се три догодиле током интраутериног живота“, каже Хигинс.

Маркери стреса су у складу са генетским налазима који сугеришу да је дете имало хипертрофичну кардиомиопатију, урођену срчану болест повезану са изненадном смрћу у младости.

Мајка бебе је вероватно претрпела неке стресове током трудноће и можда је била неухрањена. Изотопска анализа показује да је била на једном месту током последњег периода трудноће и то је локација у којој је дете рођено и живело свој кратак живот.

Археолози са Универзитета у Сијени открили су 1998. године скелетне остатке детета из праисторијског доба. Пронађени су ушушкани, без икаквих додатних предмета, накита или украса, иза стеновитих плоча у пећини Грота деле Мура у Монополи, у Пуљи, на југозападној обали Италије.

Плаве очи настају због мутације гена OCA2, смањујући способност нашег тела да производи пигмент меланина за смеђе очи. Мутирани ген OCA2 такође је откривен код детета из леденог доба.

Генетска анализа сугерише да су сви плавооки људи данас, који сада могу да чине и до 40 одсто неких тренутних европских популација, плавооки управо због те мутације која је настала у Европи између 6.000 и 10.000 година.

Претходни најстарији познати плавооки појединац, процењено је, живео је пре око 14.000 година, и познат као човек Виљабруна.

Истраживање је објављено у часопису Nature Communivations.