Језик који први чујемо се „не заборавља“

Студија објављена у листу Proceedings of the National Academy of Sciences прва је која је скенирала мозак како би показала како процесуирамо изгубљени језик, годинама пошто смо га последњи пут чули.

„Оно што је упечатљиво је да су трагови језика ту чак иако нам више не требају“, рекла је коауторка студије Денис Клајн са Неуролошког института у Монтреалу. „Мозак одговара на те информације.“

У студији канадских научника учествовало је 48 девојчица старих девет до 17 година. Неке су рођене и одрасле у француским породицама и говориле су само француски.

Неке су рођене у Кини а усвојиле су их француске породице и научиле су да говоре само француски. Неке су говориле и француски и кинески.

Све три групе слушале су звуке на кинеском језику док им је магнетном резонанцом скениран мозак.

Девојчице су чуле звуке попут „ма-ма“ изговорене у нешто другачијим тоновима. Оне које нису говориле мандарински чуле су их само као звуке. Међутим, оне које су имале неко познавање језика знале су да зависно од тона „ма“ може да значи мајку, конопљу, коња или покуду.

Деца су чула звуке са по три слога и требало је да притисну дугме које би означило да ли је последњи слог био исти или различит.

Све учеснице тачно су одговарале на квизу али је код неких мождана активност показала да препознају звуке.

Билингвалне девојчице и деца усвојена из Кине која су заборавила кинески имала су мождану активност у десној и левој хемисфери, док су девојчице које су знале само француски имале активности само у десној хемисфери мозга.

То значи да су она деца која су као бебе чула кинески могла, некако, да чују да су звуци заправо језик, иако га не разумеју, кажу аутори.

Леви темпорални кортекс центар је активности код двојезичне и деце из Кине која су усвојена када су у просеку имала годину дана. Иако су знала мало или нимало да говоре када су усвојена, њихов мозак некако је наставио да процесуира звуке као нешто што има значење, чак и 12 година касније.

Студија не одговара на питање зашто је то тако али су научници заинтересовани да открију на који начин мозак ово ради.

Клајн каже да су МРИ скенови показали да ти „ментални шаблони“ усађени од најмањих ногу не нестају пред новим информацијама. Научници сада планирају нову студију како би утврдили на који начин то функционише.