Пад „Вирџинове“ летелице одлаже „свемирску грозницу“?

Никола Божић из истраживачке станице „Петница“ каже да су се пехови, чак и са људским жртвама, дешавали 50-их и 60-их година 20. века када су космонаутски, односно астронаутски програми били државни пројекти само што је то тада било много мање медијски испраћено.

Ричард Брансон, власник и иницијатор најпознатијег приватног свемирског програма, решен је да настави освајање свемира.

„Чврсто верујем да се напредак цивилизације рађа из великог бола. Ми смо решени да и због поштовања пилота научимо из ове трагедије и тада можемо наставити даље, уједињени заједничком жељом да померимо границе људских могућности“, истакао је Брансон после пада летелице.

Те границе после тешкаша Русије, Сједињених Америчких Држава и Европске свемирске агенције, сада померају Индија, Бразил и Кина. Знатно јефтиније него што је то било пре 50 година. Као и многи приватници који су сателитима већ преплавили Земљин омотач.

„Свако од нас у својим мобилним телефонима има много софистицираније процесоре и чипове него што су били процесори што су спустили „Аполо 11“ на Mесец“, додаје Божић.

Лако се може десити да после џет сета у летелице уђе другачији сталеж, модерни копачи злата, тврде зналци.

Свемирска грозница може почети већ повратком „Кјуриоситија“ са Марса, али и испитивањем да ли у звезданој прашини или кометним површинама има довољно минерала и скупоцених елемената чије би скупљање било јефтиније од експлоатације на Земљи.