Ким Ил Сунг, диктатор и писац прича за децу

Династију Ким, која већ деценијама влада Северном Корејом, свет зна као линију аутократских лидера - од Ким Ил Сунга, преко његовог сина Ким Џонг Ила до унука, актуелног владара Ким Џонг Уна.

Ретки су они који знају да су и отац и деда актуелног лидера у својој земљи познати и као аутори прича за децу. Додуше, прича које увек имају политичку поруку.

Како пише Би-Би-Си, Ким Џонг Ил, обожавани лидер који је умро 2011. године, објавио је причу „Дечаци уништавају бандите“, у којој „реакционарни бандити“ упадају у село, нападају и пљачкају сељаке који негују традиционалне вредности севернокорејске револуције. Хероји те приче су храбри дечаци који се уједине и успротиве бандитима - да би их на крају „средили“.

Кристофер Ричардсон, који проучава дечју литературу Северне Кореје на Универзитету у Сиднеју, каже да је та прича „нарочито насилна“.

Упркос политичкој поруци, рекао је Ричардсон за Би-Би-Си, ипак би било погрешно означити приповетке корејских лидера као пропаганду, јер су често „веома забавне за читање“. Он верује да деца која их читају „нису чак ни свесна идеолошког садржаја“.

„Кад бисте направили цртани филм по књизи 'Дечаци уништавају бандите' и показали га групи западњачких шестогодишњака, осмогодишњака - 'полудели' би за њим. Допао би им се јер је реч о некој врсти блесавог и бесмисленог насиља, које дечаци широм света воле“, примећује Ричардсон.

Зликовци у причама некад су бандити, некад саможиви земљопоседници који не хају за опште добро, вредности револуције и званичну државну „џуче“ идеологију. „Џуче“ идеологију промовисао је Ким Ил Сунг, а главна идеја је да је човек господар свега и да он има моћ и одговорност да револуција успе.

Спољнополитички, идеја се заснива на ослањању на сопствене снаге и независности од страних сила. Многе дечје приче зато су и антиамеричке.

Зли певац – симбол САД

„Лептир и петао“ је приповетка Ким Ил Сунга о којој зли певац – симбол Сједињених Држава – покушава да уништи идиличну башту и малтретира друге животиње, док му се не супротстави храбри млади лептир – симбол Северне Кореје... па сви живе срећно и дуговечно!

Страни освајачи главни су зликовци и у другим Ким Ил Сунговим причама, па се у књизи „Коњ са крилима“ велики вођа сећа времена кад су земљи претили јапански освајачи и исмева самураје непријатним описима и илустрацијама.

Главни лик је дечак-анђео који долази у помоћ јашући летећег коња, а спреман је да жртвује сопствени живот да би спасио село.

Ричардсон је, међутим, скептичан и пита се да ли су заиста лидери Северне Кореје писали приче, или је то чинио неко у њихово име. Но, то вероватно никад нећемо сазнати.

Ли Хајеон Сио, која је одрасла у Северној Кореји, али је емигрирала кад је имала 17 година, одлично се сећа књига из свог детињства. Сећа се прича о херојској борби Ким Ил Сунга против Јапанаца, као и „смешних прича како је Ким Џонг Ил, кад је имао пет година, пуцао и убио непријатеља“.

„Наравно да је немогуће, али ми смо као деца једноставно у то веровали, јер они за нас нису били људска бића, већ више као богови“, рекла је Ли за Би-Би-Си. У Северној Кореји учила је и да су Американци колонизовали Јужну Кореју, да је народ из те земље „на коленима“, да не могу себи да обезбеде ни школовање, ни здравствену заштиту...

Кад је била веома мала, Ли је читала неке стране сликовнице, попут „Пепељуге“, али док је одрастала - сећа се - сазнала је да су неке књиге забрањене, између осталих Лењин и Маркс, док је Северна Кореја разматрала алтернативни приступ комунизму.

Актуелни лидер, Ким Џонг Ун, није засад написао ниједну дечју књигу, али је очигледно свестан потребе да децу и тинејџере „васпита“ као лојалне грађане државе коју је створио његов деда - па је уложио у изградњу воденог парка и биоскопа.

Понеки западњачки утицај ипак се пробије у Северну Кореју. Тако је државна телевизија приказала популарни дечји дугометражни цртани филм Мадагаскар, а пре две године на концерту Моранбонг бенда - музичке групе коју чине девојке које је окупио лично Ким - као плесачи су наступали чак и Дизнијеви јунаци.

По речима Ричардсона, одлука да се страна култура не баца у „карантин“ јесте била револуционарна, али и кратког века. Пјонгјанг је, истиче, „веома параноичан“ кад је реч о „корозивном дејству иностране дечје културе“ и нада се да ће људи бити задовољни и са „сасвим мало укуса Запада“.