Украси улица и статусни симболи

Будући да Јапан има један од најразвијенијих транспортних система у свету и да је познат по томе што помера технолошке границе, врло је занимљиво вратити се у прошлост и погледати чиме су се све становници Земље излазећег Сунца превозили током претходних 200 година.

Британски сајт Дејли мејл, објавио је фантастичне фотографије, које откривају како су се Јапанци сналазили да се превезу у 18, 19. и 20. веку.

Претече брзих возова, модерних летелица и огромне аутоиндустрије, била су маштовита, примитивна возила.

Класна раслојавања диктирала су начин превоза, па су тако исцрпљујућа путовања, која су подразумевала ход и пловидбу наједноставнијим чамцима била резервисана за најсиромашније, док су људе из виших слојева искључиво носили или возили у удобним двоколицама.

И док су богати плаћали да се превезу рикшама, носиљкама или луксузним пловилима, сиромашнима су једини избор била запрежна кола, чамци или сопствене ноге.

Рикше су измишљене у Јапану средином 19. века, за превоз припадника виших друштвених слојева, али су убрзо постале главно превозно средство у земљи.

Више од 40.000 рикши „крстарило" је Токијом од 1872. године. Њихова популарност почела је да опада тридесетих година прошлог века, када је јапанска аутомобилска индустрија почела да се развија.

За оне који нису морали да журе идеалан је био каго.

Једно од најспоријих традиционалних превозних средстава изгледало је као лежаљка или само седиште са кровом. Богате Јапанце носило је двоје или четворо припадника најнижег друштвеног слоја.

За крем друштва била је осмишљена мала кочија звана норимоно.

Што се тиче пловила, највише су били заступљени традиционални јапански дрвени чамци, којима се управљало помоћу једног или два весла, зависно од величине.

Сложенији чамци, коришћени су углавном за излете. Богато украшени, са крововима, изгледали су као ресторани или мање јапанске куће.