У 103. вози ауто стар 82 године!

Када је имала 10 година, возећи породични „оуверленд туринг" (из 1912. године) изгубила је контролу и закуцала се у амбар. Поломила је само неколико дасака.

„Ударила сам и стао је. Тај аутомобил је некако био свој", објашњава Маргарет Данинг из Плимута, у Мичигену. Крајем јуна ове године напунила је 102.

„Нисам баш висока особа, тако да сам имала проблем да притиснем кочницу довољно јако да га обуздам. Једноставно ми се отргао."

Међутим, није се поколебала. Ускоро је поново била у њему јурећи по споредним друмовима Редфорд Тауншипа, западно од Детроита, где је њена породица држала млекару и узгајала парадајз.

Тада је имала већ две године „искуства" за воланом – отац ју је често стављао у крило и пуштао да управља док би он контролисао педале. Једнога дана пустио ју је да све учини сама. Али не без преслишавања шта је шта и шта треба да ради.

„Говорио ми је: 'Има послова које ћеш обавити боље уз помоћ више коња. Но, оног тренутка када ти се отргну, имаћеш посла са дивљим коњима'", сећа се Маргарет.

Од тог тренутка, мала Маргарет возила је све што може да се вози на фарми. И камионе и тракторе.

Када је отац преминуо имала је само 12 година. Његов „форд Т", мали аутомобил на којем је „изграђена Америка", постао је њен.

Мајка није могла да вози јер је имала артритис стопала, па је преко својих политичких веза средила да Маргарет већ тада добије возачку дозволу! Свуда су ишле заједно на четири точка.

Тако се велика љубав према аутомобилима родила. И никада се нија угасила – данас, 90 година касније, Маргарет у гаражи поседује „Фордов" модел А из 1931. године, „кадилак девил" (1966), „кадилак елдорадо кабриолет" (1975) и модерни „девил" (2003) за сваки дан.

Волан очевог „форда Т" стоји на улазу.

Ипак, најлепшим сматра овај „пакард 740 роудстер", с којим се понекад „шепури" по граду. Поседује га од 1949. године.

Својевремено је возила и камион као волонтер Црвеног крста.

Организовала је и параду олдтајмера.