Маје нестале због промене климе?

Упоређивањем детаљних извештаја о климатским променама у последњих 2.000 година у данашњем Белизеу, где су се мајански градови развијали од 300. године до 1000. године, као и проучавањем минерала који су остали накупљени у пећинама када је вода испарила и богатог археолошког наслеђа, међународни тим научника дошао је до закључка да је цивилизација Маја нестала када је кишовито време прешло у сушу.

Екстремна влага доприносила је расту мајанске цивилизације, али са доласком дуготрајних суша, моћ мајанских краљева је слабила и цела цивилизација убрзо је нестала због глади и ратова, рекао је вођа студије, антрополог Даглас Кенет са „Пен стејт" универзитета.

„Кишни периоди значили су боље приносе и раст популације", рекао је Кенет агенцији Ројтерс.

Они су такође утицали на пораст моћи краљева, који су тврдили да су они довели кише које доносе просперитет.

„Када се кишни период постепено претворио у период сувог времена око 660. године, моћ краљева и њихов утицај су пропали, а као резултат тога почели су ратови око све оскуднијих ресурса", рекао је Кенет.

„Идеја је била да краљеви доносе кише, а када су они спроводили церемоније (жртвовања), а ништа се није догађало, чланови племена су почели да се питају да ли заиста и даље треба да имају те људе на власти", објаснио је Кенет.

Политички колапс мајанских краљева догодио се око 900. године после дужег сушног периода.

Маје су преживеле још један век пре него што их је озбиљна суша, која је трајала од 1000. до 1100. године натерала да напусте своје највеће градове.

„Чак и током врхунца мајанског царства људи су утицали на своју околину", рекао је Кенет, махом кроз пољопривреду чиме су изазвали веће ерозије.

На суше Маје су одговориле интензивнијом пољопривредом.

Кенет упозорава да се могу повући паралеле између пропасти Маја и данашње Африке и Европе.

Уколико промене климе утичу на пољопривредне системе у неким областима, то би могло да доведе до глади, друштвене нестабилности и рата, управо оног што се догодило Мајама.