Жарку је пећина кућа

У близини Зенице, у срцу Европе, педесетседмогодишњи Жарко Хргић пету зиму заредом дочекаће у пећини која је раније била складишни простор оближњег каменолома.

Жарко је некада имао нормалан живот и породицу. Пећину код Зенице пронашао је пре тридесетак година, и у својој кући, како зове пећину, једноставно је желео да се склони од људи, преноси aгенција Анадолија.

„Одбио сам да живим у просторима које ми је локална заједница додељивала. Храну налази тако што узима оно што избацују други. Храна никада није проблем, увек има брдо хране", каже Жарко истичући да не воли упознавања с људима и да у пећини има свој мир.

Једини проблем је што увек мора да чисти јер буде пуно снега и некада зна и да затвори врата. Најгори период је сад кад падне киша јер вода тада улази и у пећину.

Жарко је научио да спава и на температури од 25 степени испод нуле. Открио је да, упркос свему, никада није био болестан. Каже како му је чудно да се људи, који га обилазе, стално жале на разне прехладе.

„Они живе у становима и имају све. Мени је боље него њима, а имају сто пута боље услове од мене", кроз смех говори овај човјек који и после пет година живота у пећини још увек има снаге за хумор.

Његови први суседи су пси којима је направио склониште. Храни их отпацима које сакупља по граду.

У младости је био добар сликар, али већ 25 година се не бави сликањем. Каже да му рука није мирна као некада, али је убеђен да ће се поново посветити сликању.

Жарко је некада имао стан у Зеници, а 1986. године је први пут отишао у Немачку. Шест пута су га немачке власти протеривале у БиХ јер је илегално боравио у тој земљи.

После свега Жарко Хргић не жели више да живи у пећини.

„Долази боље време за мене. Завршено је ово раздобље мог живота. Ускоро ће ми доћи син да ме води код себе у Бусовачу", каже Жарко, а преноси агенција Анадолија.