Најопасније земље које морате посетити!

Из ових земаља најчешће стижу лоше вести, због чега су (неправедно) уклоњене са глобалне туристичке мапе. Међутим, поједине представљају праве оазе лепоте, можда чак и лепше од „извиканих" и популарних дестинација. 

Листа коју је објавио портал Аксмен представља државе које имају велики туристички потенцијал, али се тренутно налазе на „црној листи" као најнебезбедније.

Ипак, ове земље су идеално место за љубитељe авантуре и нетакнуте природе и треба их обићи пре него што у њих, гладне неоткривених туристичких драгуља, навале реке туриста из целог света.

Прва на листи је Етиопија. Већини је позната по глади, сиромаштву и тркачима на дуге стазе.

Због тога и није најпожељније место за просечног туристу. Пре одласка у ту земљу, треба се детаљно информисати, а етиопска храна је врло добра и позната у свету.

Етиопија је пуна културних и историјских знаменитости, међу којима су и цркве исклесане од једног комада стене у Лалибели.

Такође, у 13 етиопских националних паркова могу се видети неке од најимпресивнијих животињских врста Африке.

Главни град Адис Абеба један је од најлепших у Африци и има најбољи хотел на континенту – "Sheraton Addis".

Након Етиопије следи Пакистан, који често упоређују са Авганистаном, Ираком и осталим активним ратним зонама, које свакако треба избегавати.

То „и није тако лоше" јер ће, што се више људи буде придржавало таквих савета, Пакистан остати једна од најбоље чуваних туристичких тајни.

Обилује природним лепотама од којих дословно застаје дах. У североисточном Пакистану сударају се највећа три планинска масива, с врховима од седам до осам хиљада метара.

Предивним пространствима теку реке нестварних плавих нијанси, а пећине и планинска села стварају посебан доживљај.

Уз Индију и Непал, ово подручје је одлично и за „шетњу" по Хималајима.

Трећи на листи је Иран. Председник Ахмадинеџад нема пријатеље у међународној заједници, а због тога су највише збуњени и утучени управо Иранци, који сведоче како се након векова персијске културе, кухиње и историје, из њихове средине издвајају остаци „западне перспективе".

Иначе, Иранци излете проводе у древним градовима попут 3.000 година старог Јазада.

Цене Пикаса, Ворхола и Полока које имају у 2,5 милијарде долара вредној збирци техеранског Музеја савремене уметности.

Уз низ локалитета под заштитом Унеска, попут Имамског трга у Есфахану, кажу да је разлог за долазак и традиционална иранска гостољубивост.

Затим следи Индонезија, о којој се у медијима говори углавном због природних катастрофа, терористичких напада, потонућа трајекта или ваздухопловних несрећа. Стварност је, међутим, потпуно другачија.

У Индонезији, на највећем архипелагу на свету, могу се видети највећи цвет (Rafflesia arnoldii), највећи гуштер (комодо змај), најдужа змија (испреплетани питон), а можда и биолошки најразноликије место на свету – Калимантан, острво на коме има двоструко више биљних врста него у целој Африци.

На Балију се може уживати у сурфовању, на Суматри у посматрању орангутана, а на острву Тогеан у нетакнутим коралним гребенима.

Ту је још и изобиље тропског воћа, као и добре хране и ноћних излазака.

Пето место заузела је Колумбија, која је дуго важила за „светски центар отмица".

Број је драстично oпао последњих деценија, па је прошле године отето само неколико стотина људи (у односу на преко 3.500 отетих 2000. године).

Ова земља, наравно, и даље има подручја која могу бити опасна по живот, али главни туристички правци врло су сигурни.

Због снегом прекривених планина и вулкана, амазонске џунгле, дивљег живота, идиличних плажа, врхунских места за роњење и Унескових резервата биосфере, у Колумбији је могуће провести неколико месеци, а да се уопште не посети ниједан град.

Но, колумбијски историјски градови нису само места из којих се може кренути у обилазак природне лепоте.

Богота је позната по одличним ресторанима и музејима, град Кали по салси, а у туристичкој Картагени може се вечерати у 500 година старим колонијалним грађевинама.

На плантажама у подручју Зона Кафетера, може се пробати и најбоља кафа на свету.

На шестом месту налази се Уганда, која је прошла тешке тренутке у последњих 500 година.

Но, „бисер Африке", како ју је назвао Винстон Черчил, тренутно ужива у раздобљу релативне стабилности.

Туристичка индустрија због тога је упрегла снаге како би побољшала смештај и понуду, па гради нове хотеле у градовима и близини националних паркова.

Најпопуларнија атракција у Уганди тренутно је посматрање горила, с обзиром на то да се ради о једној од свега три земље света где се угрожене планинске гориле могу видети у природи.

Уз природне лепоте, Уганда много наде полаже и у авантуристичке садржаје попут сафарија и рафтинга на Нилу.

Седма небезбедна, штавише, опасна земља, према мишљењу стручњака, је Јерменија.

Ова кавкаска држава у суседству Грузије и Ирана вероватно је најпознатија по геноциду који су над Јерменима починили Турци, а у последње време и лепој Ким Кардашијан, чији је отац био припадник треће генерације америчких Јермена.

Многи не знају да земља која је настала распадом Совјетског Савеза има 3.000 година дугу историју и неочекивану разноликост пејзажа.

Јерменија је била прва хришћанска држава на свету и има много прастарих цркава често изграђених на неприступачним планинским врховима, или шумским пространствима.

Осим планинских масива, врхова и језера, Јерменија је позната по својој гостољубивости, па не треба да чуди то што у мањим срединама мештани практикују да позивају пролазнике у свој дом.

Последњи на листи је Мјанмар (бивша Бурма), који је пре само неколико година ишчекивао револуцију док је владајућа војна хунта није брутално угушила и хиљаде учесника послала у затворе.

Иза решетака је ускоро завршила и предводница опозиције и добитница Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Ћи, која је туристе позвала да бојкотују њену земљу како не би помагали бруталном режиму.

Ипак, након овогодишњих слободних избора, Су Ћи је освојила место у парламенту и почела да заговара „одговорни туризам".

Уз четири хиљаде будистичких храмова, забачених села и јединствене природе, посебност ове земље је јединствена мешавина кинеске, индијске и југоисточне азијске културе.