Rudnički prizori kroz objektiv dobrog vojnika Knejfla

Kada su fotografije austrougarskog komandanta stare jedan vek dospele u ruke kolekcionara Momčila Paunovića, nastala je prava pometnja. Ne samo u Srbiji, već i u Češkoj – državi iz koje je oficir poreklom. Kakve prizore je za vreme Prvog svetskog rata beležio ovaj vojnik na Rudniku proveravala je ekipa RTS-a u istoimenoj varošici.

Umesto s puškom, viđali su ga s foto-aparatom. U Srbiju je stigao kao austrougarski komandant Kačerskog sreza 1917. Za dve godine boravka na planini Rudnik, Vitezslav Knejfl je napravio brojne fotografije, koje je na internet aukciji kupio kolekcionar i meštanin Momčilo Paunović.

"Pošto ja često pratim sve što je u vezi sa Rudnikom i okolinom, kad sam ugledao tu fotografiju – nisam mogao da verujem. Odmah sam prepoznao panoramu varošice, vidim na fotografiji austrougarske vojnike i srpskog, rekoh 'šta je to?', licitirao sam i kupio tu fotografiju", priča Momčilo.

Fasciniran rudničkim prizorima, kupio je još tridesetak fotografija. Tada se za priču o kolekcionaru zainteresovala i češka televizija, koja je izveštavala iz Srbije pre četiri godine, za vreme poplava.

"Napravili su tu reportažu od tri i po minuta koja je bila emitovana na češkoj televiziji 27. jula u udarnom terminu, na dan početka Prvog svetskog rata. Videlo ju je više od tri miliona ljudi", ističe Momčilo.

Videla je i Knejflova unuka Dana.

"U prvi mah nisam mogla da poverujem. Kada je novinar rekao da je na fotografiji nepoznati vojnik, ja sam samo počela da vrištim: O ne, ne... to nije nepoznat vojnik – to je moj deda. Bila sam veoma iznenađena i odmah sam želela da stupim u kontakt sa reporterom Rožanekom i češkom televizijom", priseća se Dana.

To je i učinila. Ubrzo su organizovali posetu Rudniku. Tamo je stigla sa sestrom ali i strahom kako će ih dočekati. Ispostavilo se da njihovog dedu najmanje pamte kao okupatora.

"Ja nisam znala da je on bio fotograf, nikada nam nije pokazao fotografije koje je napravio u Srbiji. Možda smo bile previše male da bi sa nama razgovarao o tome, a možda nismo bile najbolje sagovornice. Želela sam da saznam zašto nam čak ni otac nije pomenuo ništa o tome, tako da je to bilo baš veliko iznenađenje", rekla je Dana.

Momčilo je organizovao izložbu svih fotografija. Društvo im je pravila još jedna, koju su unuke donele.

"To je fotografija njihovog dede sa lovačkom puškom iznad stoletne bukve koja je četrdesetih ili pedesetih godina odesečena", objašnjava Momčilo.

To je jedna od retkih fotografija gde Knejfla vidimo sa puškom. Uglavnom je s druge strane objektiva.

Pred smrt Knejfl govorio isključivo srpski

Iako je bio okupacioni komandant, Vitezslav Knejfl je fotografisao razne znamenitosti, poput kakvog turiste, pa tako nije izostavio nijedno spomen-obeležje, što svedoči i fotografija koja je nastala pre skoro jednog veka. Na njoj je njegov stariji sin Viktor.

Drugog sina je dobio posle rata i dao mu ime Mirko. Tri godine pred smrt, Knejfl je doživeo moždani udar. Od tada je govorio isključivo srpski.

"Tačno je, čak su i moja baka i stric, koji su ga posećivali u Srbiji, ponekad koristili neke srpske reči. Sećam se da su nam, kada smo odlazili na spavanje, uvek govorili nešto poput good night na srpskom – dobru noć, je l' tako?", rekla je Dana.

Dobrodošlicu Knejflu kao fotografu želeli su mnogi. Na vašarima, svadbama u srpskim domaćinstvima. Zauzvrat, on ih je fotografisao. Jedini je vojnik koji je tada fotografisao sveštenika. I ne samo njega.

"Fotografisao je tzv. hajduk-ženu rudničku – Katu Nedeljković, koja je pušila na muštiklu i koja se kockala sa ljudima u kafani, pila sa muškarcima žestoka pića i koja je prepredala i prerađivala svilenu bubu, što je za danas kuriozitet", istakao je Momčilo.

Prizore koje je objektivom zabeležio pojedini bi opisali kao romantizovanje rata, možda i kao propagandu. Za meštane tog kraja one su, pre svega, važan istorijski dokument.