Obamina "meka sila"

Adminstracija predsednika Baraka Obame objavila je novu Strategiju nacionalne bezbednosti, koja ističe ekonomsku moć kao temelj nacionalne snage SAD i zalaže se za saradnju sa drugim državama u rešavanju problema sadašnjeg sveta.

U tekstu na 52 strane, naglasak se stavlja na instrumente "meke sile", kao što su diplomatija, globalno partnerstvo i privredni razvoj, ali se ne odriče upotrebe vojne sile, kada su druga sredstva iscrpljena.

Strategija je dokument koji se zahteva od svakog predsednika u drugoj godini mandata.

Obamin prethodnik Džordž Buš je 2002. godine lansirao takozvanu "Bušovu doktrinu", prema kojoj će SAD ići u "preventivne ratove" protiv država i terorističkih grupa za koje smatraju da im predstvljaju pretnju.

Obamina strategija je, u tom smislu, način distanciranja od tog kontroverznog koncepta i njenog insistiranja na unilateralnim potezima.

"Moramo da američko angažovanje usmerimo na jačanje međunarodnih institucija i zajedničkog delovanja, koji mogu da služe zajedničkim interesima poput borbe protiv nasilnog ektremizma, sprečavanja proliferacije nuklearnog oružja i materijala, ostvarenja izbalansiranog i održivog privrednog rasta, kao i pronalaženja rešenja za opasnost od klimatskih promena", ističe se u strategiji.

Saradnja sa Kinom i Indijom

Obama se u dokumentu zalaže za širenje partnerstva na sile u usponu koje ne spadaju u tradicionalne američke saveznike, poput Kine i Indije, koje bi mogle da doprinesu rešavanju globalnih problema.

Nova strategija naglašava da američkoj armiji nema ravne u svetu kada se radi o njenim dometima i resursima i ističe nameru da SAD zadrže svoju vojnu superiornost, ali se iznosi i upozorenje.

"Kada preterano koristimo vojnu moć ili ne delujemo sa partnerima, naša armija je preopterećena, Amerikanci nose veći teret i naše vođstvo u svetu se suviše usko poistovećuje sa vojnom silom", napisao je Obama u uvodu strategije.

Prema njegovim rečima, teret novog veka ne može da padne samo na američka pleća i upravo je trošenje snage preterenim širenjem moći ono što bi protivnici SAD želeli da vide.

"Naša strategija počinje shvatanjem da naša snaga i uticaj u inostranstvu počinju koracima koje preduzmemo kod kuće", istakao je Obama i založio se za veće ulaganje u obrazovanje, naučna istraživanja i orijentaciju na čistu energiju.

Tekst strategije se izričito zalaže za korišćenje diplomatije, pre upotrebe vojske za rešenje izazova po nacionalnu bezbednost.

"Iako je upotreba sile ponekad neophodna, kad god budemo mogli, iscrpećemo druge opcije pre rata i pažljivo odmeravati troškove i rizike takve akcije u odnosu na troškove i rizike nereagovanja", piše u tekstu.

Saradnja sa NATO i UN-a 

Kada je sila neophodna, SAD će nastaviti da je koriste na način koji će odražavati njihove vrednosti i jačati američku legitimmnost, ali će tražiti i širu međuanrodnu podršku i sarađivati sa institucijama kao što su NATO i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"SAD moraju zadržati pravo da jednostano deluju, ako to bude neophodno za odbranu naše nacije i naših interesa, ali ćemo nastojati da se pridržavamo standarda koji regulišu upotrebu sile. Čineći to, jačamo one koji deluju u skladu s međunarodnim standardima, a izolujemo i slabimo one koji to ne čine", piše u strategiji.

U tekstu se širenje oružja za masovno uništenje uočava kao najveći pojedinačni bezbednosni izazov, posebno nastojanje da do tog oružja dođu ekstremisti i države koje ga ne poseduju.

U tom smislu se izričito pominju Iran i Severna Koreja koji će biti smatrani odgovornim za kršenje međunarodnih obaveza.

Američka administracija je poručila da želi da sarađuje i sa takvim zemljama, ali i da je spremna da ih izoluje ukoliko nastave da krše međunarodne obaveze.

U tekstu se pominju i napadi na američku digitalnu infrastrukturu ("sajber-napadi"), kao ozbiljna pretnja nacionalnim interesima SAD.