Trumanov šou, milijardu dolara za napad na najsiromašniju zemlju sveta

Američki nosač aviona ”Hari Truman” oštro je okrenuo tokom manevra smišljenog kako bi se izbegle dolazeće rakete. Sa palube su u Crveno more skliznuli borbeni avion F-18 i vučno vozio. Lakše je povređen jedan od mornara.

”Cik-cak” plovidba više od 300 metara dugog broda deo je standardne procedure u slučaju raketnog napada, kakav su tog dana izveli Huti.

U sličnim napadima, Huti su od početka rata u Pojasu Gaze potopili dva i oštetili tridesetak teretnih brodova između tesnaca Bab el Mandeb i Sueckog kanala, te u bar desetak navrata, bez rezultata, ispaljivali projektile na ratne brodove.

Projektil ispaljen na nosač aviona ”Hari Truman” čini se najozbiljnijim pokušajem da se sa teritorije Jemena pogodi neki ratni brod.

Početkom prošle godine, jedan od američkih razarača je bio prinuđen da upotrebi odbrambeni sistem ”Falanks” kako bi neutralisao dolazeću raketu.

Taj sistem čini radar i višecevni, hidraulikom pokretani sedmicevni top kalibra 30 milimetara, koji ispaljuje oko 7.000 projektila u minutu.

Projektil je, navodno, pogođen nekoliko sekundi pre udara u razarač.

Trampova usluga Evropljanima

Operacija je pokrenuta pošto je američki predsednik Donald Tramp najavio da će "otvoriti" plovni put kroz Crveno more, koji je u velikoj meri blokiran još od početka rata u Pojasu Gaze oktobra 2023. godine.

Akcija koju je zamislio Tramp počela je 15. marta, devet dana pre nego što je "Atlantik" objavio da je urednik Džefri Goldberg, koji se nekim čudom našao u grupi "Houthi PC Small Group", pripreme i napad pratio iz minuta u minut.

"Signalizacija" je, takođe, i prvo ozbiljno curenje poverljivih podataka u Vašingtonu od 2023. godine kada je Džek Tešira, uključujući detalje o kineskim balonima iznad SAD, sabotaži cevovoda Severni tok i naoružavanju Ukrajine.

Od tada, Amerikanci su bombardovali 800 ciljeva u Jemenu, uključujući lansere projektila, komandne centre, skladišta balističkih i krstarećih raketa.

Operacija ”Raf rajder” (Rough Rider) osmišljena je kako bi se Huti onemogućili da ometaju plovidbu Crvenim morem, što je Trampova administracija proglasila ”uslugom Evropljanima”, pošto oni trpe najveću štetu od blokade ovog plovnog puta.

Posle šest nedelja raketiranja, američka Centralna komanda objavila je da je ubijeno nekoliko stotina boraca, ali i dva neimenovana visokopozicionirana komandanta.

Huti su, pak, naveli da su žrtve skoro isključivo civili.

Trampova akcija protiv Huta izazvala je prilično podozrenje među američkim vojnim analitičarima, koji su Belu kuću upozorili da slični, šest godina dugi pokušaji Saudijske Arabije, nisu doneli nikakve rezultate.

Trampov tim našao se na meti dodatnih kritika pošto Amerikanci, po svaku cenu, žele da izbegnu direktno mešanje u bilo kakvu krizu na Bliskom istoku, posle traumatičnih iskustava koje su imali tokom avantura mlađeg Džordža Buša u Avganistanu i Iraku.

Kad padaju dronovi

Tokom nove operacije američke avijacije, Huti su oborili sedam dronova ”MQ-9 Reaper” vrednih oko 200 miliona dolara.

Sve ove letelice uništene su od 31. marta do 22. aprila, dok su samo tokom prethodne sedmice oborena tri ”ripera”.

Američki stručnjaci, navodi Centralna komanda, još ispituju razloge zbog kojih su popadali dronovi, ali gotovo nema nikakve dileme da su uništeni vatrom sa zemlje.

Istovremeno, čini se da su Amerikanci, poslednjih sedmica, donekle promenili taktiku napada, pa su sa infrastrukturnih objekata počeli da raketiraju mesta na kojima se, navodno, skrivaju lideri Huta.

U ponedeljak, vlasti u Sani saopštile su da je u ponedeljak, u američkom vazdušnom napadu, ubijeno bezmalo 70 migranata iz Afrike, pošto su projektili pogodili prihvatni centar.

Odmah zatim, lokalna televizija ”El masira” prikazala je snimke delova tela prekrivenih ruševinama. U ovom izveštaju se navodi i da je ranjeno najmanje 40 osoba, mahom migranata.

Bitka za Crveno more

Najveći problem, napadi Huta napravili su u Crvenom moru, gde su suštinski dramatično poremetili pomorski saobraćaj i brodarske kompanije naterali na 6.500 kilometara duži put oko Rta dobre nade.

Vraćajući pomorski saobraćaj na rutu koja je u velikoj meri napuštena posle otvaranja Sueckog kanala 1869. godine, Huti se smatraju direktnim krivcima za značajna povećanja cena prevoza i osiguranja, ali i velika kašnjenja isporuka.

Zbog toga je cena kontejnerskog prevoza porasla četiri puta, te sada najam kontejnera iz Šanga do luka u Grčkoj košta 8.700 dolara.

Dok su cene transporta rasle, Huti su najmanje 130 puta napali teretne brodove u Crvenom moru, ali su ozbiljnu cenu platile i vlasti u Egiptu, pošto prolaz velikih teretnih brodova kroz Sueci kanal može da košta do milion dolaraa.

Međunarodni monetarni fond objavio je nedavno da je Egipat izgubio oko 60 odsto prihoda od Sueckog kanala.

U pokušaju da spreče Iran da uspostavi kontrolu nad dva ključna pomorska puta na Bliskom istoku – nad Ormuskim tesnacom i moreuzom Bab el Mandeb – Amerikanci su formirali koalicionu flotu sa zadatkom da presreće projektile i bespilotne letelice koji Huti iz Jemena lansiraju ka brodovima u Crvenom moru.