Persijsko otvaranje u nuklearnom okruženju – pretnje, bunkeri, bombe i pregovori

Šahisti često veruju da se konflikt, na tabli, dešava samo na jednom mestu, poput eksplozije kakve razorne bombe. Za složeniju borbu širom table, Azer Elšad Memedov smislio je Persijsko otvaranje – psihološku provokaciju koja se kosi sa tradicionalnim pristupom u kojem šahisti radije biraju poteze kojima zadržavaju privid kontrole situacije.

Persijsko otvaranje, igrom slučaja, poslednjih dana prenelo se na bliskoistočnu diplomatiju, čiji su glavni akteri – Iran, Amerika i Izrael, kako se čini, shvatili da bi mahanje projektilima iznad najvažnijih tačaka trgovine energentima lako moglo krenuti po zlu, pa su diplomatiju, načas, pretpostavili pukom nabrajanju oružja kojim će dotući protivnike.

Upravo zbog toga, američki predsednik Donald Tramp odbacio je izraelski plan da dve države, zajedničkim snagama kako već godinama vežbaju, negde u maju zaspu projektilima sva mesta koja se povezuju sa iranskim nuklearnim programom i taj problem, zauvek, skinu sa dnevnog reda svetske diplomatije.

”Mislim da Iran ima šansu da postane sjajna zemlja i da živi srećno i bez smrti. To je moj osnovni stav. Ukoliko budem prinuđen na drugi, to će biti veoma loše po Iran i mislim da je Iran spreman za razgovor”, rekao je Tramp, nedugo pošto je odbacio izraelski plan napada na Iran.

Komandosi, avioni i Tramp

Plan koji je Trampu predstavio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, piše Njujork tajms, predstavlja složenu operaciju komandosa i vazduhoplovnih snaga, kojim bi se iranski nuklearnu program unazadio bar za godinu dana.

U prvi mah, plan je podržalo nekoliko zvaničnika Bele kuće, ali je američku odlučnost donekle uzdrmala procena izraelskih generala da akcija specijalnih jedinica neće moći da bude izvedena do oktobra.

Pentagon je, za svaki slučaj, u region oko Irana uputio značajne snage, uključujući dva nosača aviona i trećinu od ukupno raspoloživih bombardera B-2 ”spirit”, naoružanih posebnim bombama za uništavanje podzemnih bunkera.

Te 13 tona teške bombe, suštinski, jedino su oružje kojima se mogu razbiti dva nova podzemna kompleksa sagrađena nedavno tik uz nuklearni centar Natanc.

Posle nekoliko godina, kopanje i betoniranje tunela je gotovo završeno, što se slučajno poklopilo sa početkom treće runde pregovora o nuklearnom programu, čiji bi uspeh predupredio novi sukob u prilično osetljivom regionu.

Iako se tuneli nalaze neposredno pored nuklearnog istraživačkog centra, vlasti u Teheranu nisu dozvolili pristup inspektorima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, što je odmah izazvao talas spekulacija o nameni novog kompleksa.

Iran je pre pet godina optužio Izrael za ”nuklearni terorizam” pošto je, pod nikada razjašnjenim okolnostima, dve trećine istraživačkog centra odletelo u vazduh.

Gotovo istovremeno, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju saopštila je da Iran za nekoliko meseci može da proizvede atomsko oružje, iako Teheran već godinama tvrdi da nema takve ambicije.

Pregovori koji trebaju svima

Već mesecima, Teheran se nalazi pred brutalnim izborom – ili će odustati od kontroverznog nuklearnog programa, ili će biti meta vazdušnih udara Izraelaca i Amerikanaca.

Trampova administracija, poslednjih nedelja, želi da izbegne bilo kakvu avanturu na Bliskom istoku, smatrajući da bi jedan rđav dan mogao Ameriku uvući u ozbiljne probleme.

Iran je, pak, suočen sa ozbiljnom ekonomskom krizom i prilično lošom unutrašnjo-političkom situacijom posle serije poraza njegovih štićenika u Pojasu Gaze, Libanu i Siriji.

Posle sastanka ajatolaha Alija Hamneija sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i najuticajnijim sudijama i poslanicima, Teheran je pretnje osvetom Amerikancima zamenio spremnošću za pregovore.

Taj nagli preokret bio je rezultat upozorenja predsednika Pezeškijana i još nekolicine lidera da je Iranu preti promena režima, ukoliko još jednom bude vojno poražen.

Nekoliko sedmica kasnije, Hamnei, koji je prethodno pregovore nazivao "idiotskim" i "nepotrebnim", pristao je da se o nuklearnom programu, indirektno, pregovara sa predstavnicima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je peti lider Bele kuće koji pretnjama i pregovorima pokušava da suzbije strahove Izraela, glavnog saveznika na Bliskom istoku, od iranske atomske bombe. Džordž Buš Mlađi je crtao mete po mapi Irana, a Barak Obama je na jedvite jade postigao diplomatski sporazum o iranskom nuklearnom programu.

Svi izraelski upadi u Iran

Tramp je pompezno pocepao Obamin sporazum, nakon što su 2018. izraelski agenti iz skladišta u Teheranu ukrali tovar tajnih dokumenata iz iranske "atomske arhive". Preokrete u ovim odnosima pratila je serija nikada do kraja rasvetljenih događaja u kojima je stradao veliki broj ljudi, među njima i nekolicina iranskih nuklearnih fizičara.

I uprkos bombastičnim najavama, napad na Iran je redovno izostajao, a umesto njega pokrenuta je drugačija akcija obuzdavanja iranskog nukleranog programa – ubijanje naučnika. Akcije izraelskih tajnih agenata odvijale su se po scenarijima nalik onima iz filmova Igraj svoju igru s Džordžom Klunijem i Šakal s Brusom Vilisom.

U Mosadovim tajnim operacijama je od 2007. do 2020. stradalo je najmanje šest iranskih nuklearnih fizičara. Prvi je, početkom 2007. godine stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu. Serija ubistava okončana je u novembru 2020. godine, kada je rafalom sasečen šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizadeh.

Izrael nikada nije komentarisao ova ubistva.

"Očekivani životni vek iranskih nuklearnih fizičara nije moj problem", rekao je svojevremeno šef izraelskog generalštaba i ministar odbrane Moše "Bugi" Jalon, odgovarajući na pitanje da li je njegova zemlja umešana u seriju ubistava naučnika u Iranu.