Iran pred izborom – odustajanje od nuklearnog programa ili vazdušni udari Amerike i Izraela

Teheran se nalazi pred brutalnim izborom – ili će odustati od kontroverznog nuklearnog programa, ili će biti meta vazdušnih udara Izraelaca i Amerikanaca koji su, svako na svoj način, nakrcali projektile na avione i brodove, raspoređene od Indijskog okeana do Sredozemnog mora.

Za mesec dana, odlučna retorika iranskih verskih lidera pretopila se u pomirljivije tonove i to posle sastanka ajatolaha Alija Hamneija sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i najuticajnijim sudijama i poslanicima.

Poruka vrhovnom verskom lideru Irana bila je prilično jednostavna – dozvolite da se uključimo u pregovore ili ćemo se, svi zajedno, suočiti sa ozbiljnom opasnošću od promene režima.

Promena retorike ajatolaha Hamneija

Nekoliko sedmica kasnije, Hamnei, koji je prethodno pregovore nazivao "idiotskim" i "nepotrebnim", pristao je da se o nuklearnom programu, indirektno, pregovara sa predstavnicima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Gotovo istovremeno, u bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, sletelo je najmanje šest američkih bombardera B-2 "spirit", čiji je domet taman dovoljan za napade na nuklearna postrojenja Natanc i Fordo.

Za akciju su spremna i dva američka nosača aviona dok su, još pre dve decenije, crvene zastavice pobodene na oko 1.100 lokacija koje se povezuju sa nuklearnim programom.

Spremni su i izraelski avioni F-35 "adir", koji su u oktobru prošle godine proleteli kroz iransku protivvazdušnu odbranu i prema tvrdnjama Jerusalima, uništili fabriku dronova i projektila. Teheran je, istovremeno, naveo da je šteta bila neznatna.

Izraelci su i 2022. godine u nekoliko navrata neopaženo uletali u iranski vazdušni prostor, vežbajući moguće napade na objekte povezane sa nuklearnim programom Teherana. Osim letelica "adir" u manevrima su korišćeni i dronovi i najmanje jedan tanker KC-48.

Gomilanje naoružanja usledilo je pošto je Tramp u februaru najavio "maksimalni pritisak na Iran", da bi pre svega dva dana, upozorio Teheran da će Izrael predvoditi napade na nuklearni program, ukoliko u međuvremenu ne bude postignut kakav sporazum.

Teheran - ne želimo atomsku bombu

Iranski predsednik Pezeškijan je odmah zatim, ponovio tvrdnje koje je prvi put još 2007. godine izrekao tadašnji ministar spoljnih poslova Manušer Motaki – cilj iranskog nuklearnog programa nije atomska bomba već energija.

Za obojicu, međutim, problem predstavlja da činjenica da Teheranu, bar kada su u pitanju nuklearne ambicije, ne veruje skoro niko – od Vašingtona do Međunarodne agencije za nuklearnu energiju u Beču.

Tramp je peti lider Bele kuće koji pretnjama i pregovorima pokušava da suzbije strahove Izraela, glavnog saveznika na Bliskom istoku, od iranske atomske bombe. Džordž Buš Mlađi je crtao mete po mapi Irana, a Barak Obama je na jedvite jade postigao diplomatski sporazum o iranskom nuklearnom programu.

Tramp je pompezno pocepao Obamin sporazum, nakon što su 2018. izraelski agenti iz skladišta u Teheranu ukrali tovar tajnih dokumenata iz iranske "atomske arhive". Preokrete u ovim odnosima pratila je serija nikada do kraja rasvetljenih događaja u kojima je stradao veliki broj ljudi, među njima i nekolicina iranskih nuklearnih fizičara.

I uprkos bombastičnim najavama, napad na Iran je redovno izostajao, a umesto njega pokrenuta je drugačija akcija obuzdavanja iranskog nukleranog programa – ubijanje naučnika. Akcije izraelskih tajnih agenata odvijale su se po scenarijima nalik onima iz filmova Igraj svoju igru s Džordžom Klunijem i Šakal s Brusom Vilisom.

U Mosadovim tajnim operacijama je od 2007. do 2020. stradalo je najmanje šest iranskih nuklearnih fizičara. Prvi je, početkom 2007. godine stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu. Serija ubistava okončana je u novembru 2020. godine, kada je rafalom sasečen šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizadeh.

Izrael nikada nije komentarisao ova ubistva.

"Očekivani životni vek iranskih nuklearnih fizičara nije moj problem", rekao je svojevremeno šef izraelskog generalštaba i ministar odbrane Moše "Bugi" Jalon, odgovarajući na pitanje da li je njegova zemlja umešana u seriju ubistava naučnika u Iranu.

Pregovori u Omanu, indirektno o atomskoj energiji

Ovaj put, Trampova administracija ispostavila je Teheranu rok od dva meseca za dogovor o nuklearnom programu, što iranski zvaničnici ocenjuju kao nerealno kratak rok za definisanje kompleksnih tehničkih detalja.

Kao prelazno rešenje, predstavnici obe strane navode mogućnost postizanja privremenog sporazuma, kojim bi proces obogaćivanja uranijuma u Iranu bio obustavljen, dok bi se, istovremeno, Teheran odrekao većeg dela već uskladištenog obogaćenog uranijuma.

Iran će, zazvrat, svakako tražiti ukidanje međunarodnih sankcije koje već decenijama žestoko pogađaju ekonomiju ove države. Ostaje nejasno, međutim, da li će Trampova administracija pristati na ovakav razvoj pregovora.

Indirektni razgovori specijalnog Trampovog izaslanika Stiva Viktofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arahačija počinju u subotu u Omanu.

"U trenutku kada razgovori počnu, prilično brzo shvatite da li se kreću u dobrom pravcu ili ne. Tako da će zaključak uslediti kada budem shvatio u kojem se pravcu kreću", rekao je sredinom sedmice Tramp.

"Ako bude potrebna vojska, poslaćemo vojsku", upozorio je američki predsednik.

I Iran je, tokom prethodnih dana, upotrebljavao grube reči, pa je Hamneijev savetnik za spoljnu politiku Ali Šamhani rekao da bi dalje pretnje intervencijom mogle izazvati Teheran da se odluči za "mere odvraćanja".

Nije isključeno ni da inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju budu proterani iz Irana.

Od ostatka sveta, Rusija i Kina se snažno zalažu da ovaj problem bude rešen pregovorima. Sličan stav ima i Evropska unija, koju je Tramp potpuni isključio iz svih procesa vezanih za iranski nuklearni program.