Izrael protiv Turske, bitka na ruševinama Asadove Sirije

Ogromni krateri ostali su da zjape nasred piste aerodroma T-4 u Siriji, nedugo pošto su izraelski avioni bombardovali nekada jednu od najznačajnijih vazduhoplovnih baza u netom raspaloj državi.

Pogođeni su i radarski položaji, kaponiri, dok je na stajanci ostalo nekoliko oštećenih "migova 25", najbržih borbenih aviona u istoriji avijacije, koje je još pre četrdesetak godina kupio režim Bašara el Asada.

Sirijce, zaokupljene ozbiljnijim problemima, 400. napad izraelskih aviona u poslednjih nekoliko meseci nije preterao potresao, ali je iz Ankare put Jerusalima potekla bujica žestokih izjava u kojima su pominjani Bog, bes, osveta, uništenje, Cionisti i Izrael.

Bes Ankare prilično je lako objašnjiv mahom zbog činjenice da su Izraelci, uništenjem većeg dela aerodroma koji se nalazi tačno na pola puta do Izraela, značajno poremetili razmeštanje protivvazdušnih sistema, dronova i svakakve druge opreme koji su već neko vreme spakovani u turskim bazama.

Kad Turci marširaju

Navodno, Turska je namerna da u Siriji pošalje sve baterije ruskog protiavionskog sistema S-400, zbog čije je nabavke pre šest godina izbačena iz konglomerata proizvođača aviona F-35. Takav razvoj situacije, navode Izraelci, dramatično bi zakomplikovao akcije njihove avijacije iznad Sirije, ali i mogući budući napad na Iran.

Za Tursku, uništene aerodromske piste u velikoj meri otežavaju dopremanje opreme i vojnika, neobično važnih u tekućoj brobi za dominaciju u zemlji koja je duboko podeljena između različitih verskih i etničkih grupa.

I Turska je reagovala žestoko. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je, 30. marta, govoreći o događajima u Pojasu Gaze i Siriji pozvao na uništenje Izraela.

"Neka Bog, u besu, uništi cionistički Izrael", rekao je Erdogan, čime je na ozbiljno iskušenje stavio odnose dve države jezivo poremećene još od kada su sredinom oktobra 2023. godine izraelsku trupe u osvetničkom naponu zbog oko 1.100 žrtava Hamasove avanture, upale u Pojas Gaze.

Izraelsci nisu preterano dugo čekali da uzvrate Erdoganu, pa ga je svega dan kasnije, ministar spoljljnih poslova Gideon Sar nazvao "antisemitom" i "diktatorom", koji u opasnost dovodi svoj narod, ali i čitav region.

Stotinjak teretnih vozila vojske koji su se kretali ka ovoj bazi, okrenuli su se i vratili put granica Turske, ostavljajući liderima dve države da se, uz Trampovu pomoć, dogovore o budućim zonama interesa u Siriji.

U prvih nekoliko dana posle napada, Ankara i Jerusalem su počeli pregovore o zoni razgraničenja, ali detalji o ovim razgovorima, ili mogućim reakcijama novih vlasti u Damasku još nisu obelodanjeni.

Turska je, suštinski, natovarila oružje i opremu u kamione namerna da u Siriji iskoristi uticaj na nove vlasti i preuzme ulogu koju je u vreme Bašara el Asada imala Rusija. Za ovakav razvoj situacije, navodno, potrebno je i odobrenje Moskve.

Ankara je, sudeći prema izveštajima izraelskih i američkih obaveštajaca, želela da ovu bazu pretvori u platformu za lansiranje dronova branjenih sistemom S-400. Aerodrom bi, tvrde ovi izvori, bio garancija turskog uticaja u Siriji i sredstvo direktnog pritiska na Kurde, koje podržavaju Amerika i Izrael.

"Uspostavljanje turske vazduhoplovsne baze u Palmiri bi podgrejao tenzije u regionu i pojačao rizik od sukoba sa Izraelom", tvrde izraelski vojni izvori, naglašavajući da je tursko vojno priststvo pretnja bezbednosti.

Iran je gotovo pobeđen, novi rival je Turska

Novu epizodu između Ankare i Jerusalima je opisao nekadašnji šef odeljenja za kontraterorizam izraelskog Mosada, Oded Eliam koji je ocenio da bi sadašnji trend pogoršavanja odnosa lako mogao završiti konfliktom.

Problematična nova realnost, kako je opisao sadašnju Siriju, naterala je Jerusalim da preusmeri fokus delovanja, strahujući od novog konflikta, ovog puta sa rivalom koji poseduje znatno modernije vojne sisteme.

"Turska je druga najsnažnija snaga u NATO-u. Ima dobro opremljenu vojsku i vazduhoplovne i obaveštajne kapacitete koji znatno nadilaze one koje ima Iran", tvrdi Eliam.

Poseban problem predstavljao bi ruski sistem S-400, čiji bi radar mogao da kompromituje smanjenu radarsku vidljivost aviona F-35 i eventualno te podatke isporučiti Moskvi.

Ukoliko Turska rasporedi i borbene avione F-16 i protivvazdušni sistem "Hisar", smatra nekadašnji šef Mosada, Izrael bi bio prinuđen da reaguje i konfrontacija sa Turskom prestala bi da bude hipotetički scenario.

Kako bi sprečili takav razvoj situacije, i Jerusalim i ankara, nadaju se pomoći Vašingtona. Prvi u američku prestonicu, doduše zaobilaznim koridorom preko Hrvatske, Italije i Francuske, stiže Benjamin Netanjahu. Odmah zatim, Trampov tim očekuje i Erdogana.

Od ovih sastanaka, navode analitičari dve države, u velikoj će meri zavisiti i budućnost Sirije. Baza T-4 kod Palmire više ne bi trebala da predstavlja preterani problem, jer je posle serije vazdušnih udara, praktično neupotrebljiva.