Trampove tarife – bodež u srce Istočne Azije

Iako će takse plaćati američki uvoznici, zbog posledica koje će imati na povećanje cene i smanjenje potražnje za robom dinamičnih i izvozno orijentisanih privreda regiona, snažno će i pogoditi stanovništvo Istočne Azije kroz gubitak prihoda, radnih mesta i pad u investicijama.

Iznevereni saveznici

Razočaranje i zaprepašćenje subjekata u Istočnoj Aziji, jednostavno rečeno, može se svrstati u tri kategorije.

Jedno je u državama poput Japana i Republike Koreje, koje su bile uverene da će, zbog svojih dugogodišnjih investicija u američku privredu, obećanja o daljim krupnim ulaganjima i činjenice da su u vojno-bezbednosnom smislu važni saveznici za SAD, u dobroj meri biti pošteđene odnosno, izuzete od tarifa.

Najveće neprijatno iznenađenje doživeo je Tajvan, čije firme iz oblasti proizvodnje poluprovodnika i informatike poslednjih godina prebacuju svoja postrojenja i ljudstvo u SAD i Japan pod pritiskom Vašingtona i u sklopu programa vlade u Tajpeju usmerenog na umanjivanje zavisnosti od tržišta matice Kine i na stvaranje lanaca snabdevanja unutar vojno-političkog bloka koje predvodi Vašington.

Trampove tarife od 32 odsto vlada u Tajpeju je okarakterisala kao "vrlo nerazumne", "nefer" i za "veliko žaljenje". Sugerisala je i da se iza rasta tajvanskog suficita u trgovini sa SAD krije povećana potražnja za njegovim čipovima i veštačkom inteligencijom u nominalno najvećoj ekonomiji sveta.

Osim činjenice da nove Trampove tarife nisu pažljivo ciljane, već imaju preširok zahvat, leži još jedna od najvećih kritika njegove politike – dok je novi/stari američki predsednik, prilikom potpisivanja dekreta o "recipročnim tarifama" opravdao time da su "strane varalice godinama derale SAD", istina je da je u najvećoj meri njihov veliki trgovinski deficit posledica preterane želje američkih subjekata da troše u inostranstvu i višedecenijske svojevoljne deindustrijalizacije i finansijalizacije američke privrede, a ne zavere zlih stranaca.

Zapanjeni neutralni

Još jedan primetan vid iznenađenja je u državama poput Vijetnama i Tajlanda, koje su relativno neutralne u geopolitičkom nadmetanju između velikih sila SAD i Kine, koje sebe doživljavaju kao (za SAD i njene saveznike) korisnu alternativu Kini za investicije i koje su verovale da ih zbog toga Vašington neće posebno uzeti na zub.

U obe navedene kategorije opštoj neverici doprinosi i činjenica da pomenute države u odnosu na SAD provode mnogo niže carine nego što im se pripisuje u Vašingtonu.

Odnosno, Trampove "recipročne" tarife zapravo nisu to, jer je osnova za njihovo računanje, čini se, bila veličina deficita SAD u trgovinskoj razmeni, a ne kolike carine i kvote u odnosu na američke proizvode i usluge drži koja država.

Koliko je iznenađenje u Istočnoj Aziji dobro ilustruje činjenica da su firme i ekonomski instituti, koji su pre uvođenja novih "recipročnih" carina pokušali da procene njihove posledice po svoje ekonomije, značajno potcenili njihovu visinu. Tako je u Tajlandu, kojem su dodeljene carine u visini od 37 odsto, Istraživački centar Kasikorn bio izvršio proračune pod pretpostavkom da bi one mogle biti najviše 25 odsto.

Ipak, najveći promašaj napravili su Vijetnamci, čija je kompanija "KB sekjuritiz" predvidela pad bruto društvenog proizvoda od oko jedan procenat računajući s carinama visine 11 odsto, dok je u stvarnosti država pogođena s četiri puta višim tarifama od čak 46 odsto.

Razlog za to je nesumnjivo to što Vijetnam ima čak treći najveći suficit u trgovini sa SAD na svetu (iza Kine i Meksika), u iznosu od oko 123 milijardi dolara u 2024, što je skoro dvostruko više od Japana ili Republike Koreje.

Vlada u Hanoju, u reakciji na visoke carine koje su određene njenoj zemlji, naglasila je nedavni martovski dogovor u sklopu kojeg je obećala Vašingtonu da će umanjiti sopstvene tarife na uvoz američkih vozila, te kupiti veće količine američke nafte, gasa i hrane da bi umanjila svoj trgovinski suficit.

Podsetila je, međutim, i na štetu koju je američka vojska pričinila Vijetnamu tokom brutalnog rata šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka i izrazila očekivanje da će Vašington korigovati svoju politiku uzimajući to u obzir.

Ranjeni siromašni

I države poput Laosa (tarife u iznosu od čak 48 odsto), Kambodže (49 odsto), Mjanmara (44) pa i Indonezije (32 procenta), u kojima vladaju razočaranje i šok jer su toliko siromašne, odnosno, imaju stanovništvo tako niske kupovne moći, da je sama ideja da bi mogle da pod pritiskom tarifa pazare milijarde dolara američke robe kako bi umanjile ili potrle svoj suficit u razmeni sa SAD (koji u dobroj meri potiče od prisustva kineskih kompanija na njihovom tlu) sasvim nerealna.

Od njih, većim carinama je opterećena samo Kina (54 odsto), čiji se fantastični suficit u trgovini sa SAD kreće između 350 i 370 milijardi dolara godišnje.

One su, naravno, kada su u pitanju mere koje mogu da preduzmu poput davanja pomoći preduzećima i sektorima koje američke tarife najviše pogađaju, limitriranije od prethodno pomenutih Vijetnama, Tajlanda i naročito, Japana, Južne Koreje i Tajvana.

Tmurni oblaci nad Istočnom Azijom

I dok će većina vlada zemalja i provincija Istočne Azije sigurno u narednim danima, u nadi da je reč o velikom blefu namenjenom da se od njih jednokratno iznude određeni ekonomski ustupci, iz sve snage nastojati da na neki način odobrovolje Trampa kako bi njegova administracija umanjila tzv. "recipročne tarife".

Ekonomske prognoze, takođe, vezane za budućnost su vrlo mračne, što se može videti iz višednevnog kontinuiranog pada na berzama u Tokiju, Seulu, Hong Kongu i Singapuru.

Predviđanja govore i o recesiji globalnih razmena, masovnim otpuštanjima, inflaciji, kraju ekonomske globalizacije i paralizi Svetske trgovinske organizacije.