Nemačka industrija mesečno gubi više od 10.000 radnih mesta

Radno mesto Lukasa Emeriha je na pisti frankfurtskog aerodroma. Radi za Lufthanzu kao nadzornik za utovar putničkih aviona, jer ne prevoze samo putnike i njihov prtljag, već i drugu robu, na primer, poštu.

Ovaj 21-godišnjak je izučio za auto-mehatroničara, ali ga je oduvek više fascinirala avijacija nego automobili. Nakon završene obuke, prijavio se za posao u Lufthanzi, brzo stekao potrebne kvalifikacije.

"Najveći izazov u ovom poslu je upravljanje vremenom – osigurati da je sve pravilno utovareno i da avion može da poleti na vreme. Stvarno je kul osećaj, svi su stariji od tebe, a ti potpisuješ da je sve bezbedno", kaže Emeriha za ARD.

Trenutno na frankfurtskom aerodromu za Luftnazu radi 120 nadzornika za utovar aviona, a plan je da ove godine bude zaposleno još 60. Lufthanza ove godine namerava da širom sveta zaposli oko 10.000 novih radnika u različitim oblastima – od toga više od polovine u Nemačkoj.

Međutim, Lufthanza je po tome trenutno izuzetak u Nemačkoj.

Smanjenje broja radnih mesta planira 44 odsto firmi u industriji

Istraživanje Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW) pokazuje da će ove godine samo 17 odsto kompanija zaposliti više radnika, dok 38 odsto planira smanjenje broja zaposlenih.

Posebno su loše prognoze u industriji – 44 odsto anketiranih firmi planira otpuštanja, dok samo 14 odsto predviđa nova zapošljavanja.

"To znači da će se već uočeni pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine", navodi IW Köln.

Broj zaposlenih u industriji do novembra 2024. je bio oko 7,4 miliona dok je 2019. iznosio skoro 7,8 miliona. To predstavlja smanjenje od oko 350.000 radnih mesta u tom sektoru.

Gubitak "10.000 radnih mesta mesečno" u industriji

Enco Veber, naučnik Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu, već duže vreme prati pogoršanje situacije na tržištu rada kao posledicu ekonomske krize:

"Nemačka se nalazi u ekonomskom padu, što sada sve više utiče i na tržište rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom", kaže Veber.

Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod šest odsto. Prošle godine je prvi put porasla na šest procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.

"S obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost je i dalje na relativno stabilnom nivou", ocenjuje Veber.

Međutim, to se, kako kaže, može pripisati tome što sektor usluga trenutno nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji: „"Trenutno se različite grane privrede razvijaju nejednako kao retko kada ranije".

Industrija je najviše pogođena krizom: "Gubimo više od 10.000 radnih mesta mesečno", kaže Enco Veber.

U kompanijama ZF, Kontinental, Tisenkrup i Folksvagen u narednim godinama ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored toga i Šefler, Porše, Boš i Ford planiraju da ukinu hiljade radnih mesta.

Nekada se ovde radilo do penzije

Na udaru su u poslovi poput njegovog: Pablo Ole Šmit je softverski inženjer u kompaniji ZF u Fridrihshafenu, gde živi i radi skoro 20 godina. Sada strahuje za svoje radno mesto. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da neko napusti ZF pre penzije.

Prema informacijama Handelsblata taj nemački proizvođač auto-delova ZF, drugi po veličini u zemlji, razmatra potpuno odvajanje sektora "Elektrifikovane pogonske tehnologije", interno nazvanog E-Divizija.

Odvajanje ovog sektora pogodilo bi više od 32.000 zaposlenih odnosno svakog petog zaposlenog.

"Moja partnerka i ja radimo u E-diviziji, tako da sada oboje strahujemo za posao. Uskoro ću napuniti 50 godina. Pitam se kakva mi je perspektiva da nađem dobar posao", kaže u razgovoru za ARD.

Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj opada

Posebno jer je i za visokokvalifikovane radnike sve teže pronaći posao – nedostatak stručne radne snage u industriji opada.

Prema istraživanju ifo instituta, u januaru 2025. samo 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo je manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5 odsto.

Generalno gledano, nestašica kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se smanjuje. Dok je u trećem kvartalu 2022. gotovo polovina svih kompanija imala poteškoće u pronalaženju kvalifikovane radne snage, u januaru 2025. taj procenat pao je na 28,3 odsto.

U sektoru usluga potreba je i dalje iznad proseka – iznosi 35,1 odsto.

Enco Veber naglašava da to nije samo posledica problema postojećih kompanija: "Broj novih radnih mesta nikada nije bio niži. Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou. Nove investicije padaju već godinama".

Vojna industrija cveta

Postoje, međutim, i izuzeci – pre svega vojna industrija, koja doživljava procvat. Najveći nemački proizvođač oružja, Rajnmetal, povećao je prihode za više od 30 odsto u prvih devet meseci tekuće poslovne godine.

Dva pogona u kojima se trenutno proizvode civilne komponente za vozila uskoro bi mogla preći na proizvodnju za vojnu industriju.
Neki bivši zaposleni u ZF već su pronašli nova radna mesta u vojnoj industriji.

Za Pabla Ole Šmita to ipak nije opcija. Ipak, razume kolege koji su otišli, jer se kriza u ZF-u već oseća i u njihovim primanjima.

"Prvi finansijski rezovi su već počeli: bio sam zaposlen na ugovor od 40 sati nedeljno, ali je taj ugovor već ukinut i smanjen na 35 sati", ističe Ole Šmit.

Kao što je smanjena radna nedelja, tako su smanjena i primanja – sada mu je plata manja za oko 14 odsto.

Industrijski radnici i dalje među bolje plaćenima

I pored već osetnih finansijskih rezova, radnici u industrijskim preduzećima i dalje spadaju među bolje plaćene.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u aprilu 2024. zaposleni s punim radnim vremenom u Nemačkoj u proseku su zarađivali 4.634 evra bruto mesečno dok su u industriji plate bile 100 evra veće.

Nešto niže zarade su u uslužnim delatnostima, poput ugostiteljstva ili saobraćajnog sektora, gde je prosečna bruto plata bila 30 evra manja od prosečne, odnosno 130 evra manja u odnosu na prosek u industriji .