Povlačenje američkih vojnika iz Iraka

Demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama založio se za povlačenje američkih vojnika iz Iraka u leto 2010. godine, ali je rekao da bi određeni broj snaga trebalo na neodređeno vreme da se zadrži u toj zemlji kako bi se borili protiv Al-Kaide.

Obama je u intervjuu "Njujork tajmsu" dodao da se, ako bude izabran za predsednika SAD, neće zalagati za trajne vojne baze u Iraku.

Objasnio je da ima nameru da povuče veći deo američkih trupa iz Iraka jer neće "da bude talac ne tako pametne težnje da se u Iraku zadrže stalne vojne baze kao što je to slučaj u Južnoj Koreji".

Podsećajući da je bio protiv intervencije u Iraku i pre nego što je izvedena, podvukao je da će je okončati ukoliko postane predsednik.

Demokratski kandidat za predsednika je naveo da je za povlačenje američkih vojnika "u leto 2010., za dve godine, više od sedam godina od početka konflikta", kao i da bi misija vojnika koji bi ostali u Iraku bila "ograničena".

Prema rečima Baraka Obame, njihov zadatak bio bi da uđu u trag pristalicama terorističke mreže Al-Kaida, štite američke službe i obučavaju iračke snage bezbednosti.

Pri izradi strategije povlačenja Obama bi konsultovao komandante sa terena i iračku vladu i vršio dodatna neophodna "taktička prilagođavanja".

Dodao je da prilikom povlačenja iz Iraka treba, kao što je više puta ponovio, preduzeti mere predostrožnosti, što nije bio slučaj prilikom započinjana vojne intervencije.

Obamin protivkandidat republikanac Džon Mekejn opisuje Obaminu strategiju u Iraku kao "kapitulaciju" a drugi iz Republikanske partije ga optužuju da hoće da odustane od Iraka uprkos činjenici da je tamo poginulo više od 4.000 američkih vojnika i uprkos investicijama od više stotina milijardi dolara.

Odgovarajući na ove optužbe Obama je naveo da je uvek govorio da će dinamika povlačenja zavisiti od bezbednosti američkih jedinica.

Senator iz Ilinoisa je ocenio da je uopšte bila greška intervencija u Iraku, koji nije predstavljao neposrednu pretnju i koji nije bio povezan sa terorističkim napadima od 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington, i da je samo odvukla pažnju SAD od borbe protiv Al Kaide i talibana u Pakistanu i Avganistanu.

Zato će se, ako bude predsednik, založiti za slanje dodatnih 32.000 vojnika u Avganistan.

Američki list podseća da ovo Obamino izlaganje pada u vreme kada administracija Džordža Buša pregovara sa iračkom vladom o sudsko-vojnom sporazumu o dugoročnom statusu američkih snaga u Iraku.

Ovaj sporazum je od velike važnosti jer mandat UN koji određuje američko vojno prisustvo u Iraku ističe krajem godine, ukazuje "Njujork tajms".

Obama je najavio i da bi dve milijarde dolara bilo izdvojeno za napore međunarodne zajednice da pomognu iračkim izbeglicama.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 30. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи