Filipini – između potrebe za novcem i sigurnosti

Novi filipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi korigovao je spoljnu politiku svoje zemlje po stupanju na dužnost 2022. godine tako što je kormilo države ponovo skrenuo prema Vašingtonu, a dalje od Pekinga, pa i Moskve, s kojima je koketirao njegov prethodnik Rodrigo Duterte.

Mada se na početku mandata formalno izjasnio za politiku nepristajanja ni uz jednu od dve velike strane sile Kine i SAD, Markos, čija je porodica 1986. godine nakon pada diktature njegovog oca prebegla na Havaje avionom američke vojske, smesta je povratio i produbio tradicionalno snažne vojnopolitičke veze svoje zemlje sa Vašingtonom. Sve, kako bi u sporu sa Pekingom zaštitio Filipine od mogućeg gubitka teritorija i resursa u morskom prostranstvu koje u Manili nazivaju Zapadnim filipinskim, a drugde u svetu Južnim kineskim morem.

Ne samo što je produžio dogovor sa Vašingtonom o korišćenju vojnih skladišta i rezervoara i rotiranju američkih trupa na filipinskom tlu, već im je dozvolio pristup u novih pet filipinskih baza, te intenzivirao nabavku oružja od SAD i njenih saveznika, kao i vojne vežbe sa američkom, australijskom i japanskom vojskom.

Politika koja ima svoju cenu

Ta odlučna politika, koja jača fizički nadzor i kontrolu mora i vazdušnog prostora dalje od obala, te koristi pretnju stacioniranja američkih trupa na severu Filipina, nedaleko od Tajvana, kao palicu koja može lako da udari po kineskoj armiji u slučaju da ona pokuša blokadu ili napad na to ostrvo, međutim, ima svoju ekonomsku cenu. 

Jedan konkretan pokazatelj tog troška je drastičan pad prihoda od turizma. Naime, mediji u istočnoj Aziji pišu da je u 2024. Filipine posetilo samo 310.000 kineskih turista, u poređenju sa čak 1,7 miliona 2019. godine, kada je na vlasti bio predsednik Rodrigo Duterte. Tako je plan vlade u Manili da u 2024. godini privuče 7,7 miliona stranih turista propao, jer je broj posetilaca iz inostranstva dosegao samo 5,95 miliona.

Duterte je vodio politiku ekonomskog zbližavanja sa Kinom, čiji je ogromni kapital želeo da iskoristi za finansiranje svog megalomanskog, ali u suštini korisnog, programa izgradnje infrastrukture, teškog oko 200 milijardi dolara. 

Kivan na američku politiku diktata u vezi ljudskih prava, koja je ometala njegov u narodu popularni rat protiv droge, ekscentrični Duterte je bio spreman da gurne pod tepih problem teritorijalnog spora sa Kinom i fokusira se na ekonomiju. To je dovelo do pada tenzija u vodama oko Spratli ostrva, oko kojih se dve države spore, i porasta ekonomske razmene s Pekingom.

Od spoljnopolitičkog zaokreta sadašnjeg lidera Filipina Markosa ka Vašingtonu, incidenti u pomenutim vodama, koji se uglavnom očitavaju u nadmudrivanju, gađanju vodenim topovima i namernim sudarima brodova kineske obalske straže i filipinske vojske su se intenzivirali, kao i, pišu filipinski mediji, slučajevi špijunaže vojnih instalacija na tlu te razuđene ostrvske države sa oko 110 miliona stanovnika. 

I kriminal otežava bilateralne odnose i turističku razmenu

I dok se i te vrste tenzija mogu smatrati jednim vidom troška koji se snosi usled loših odnosa sa Kinom, hapšenja nekoliko kineskih državljana u januaru, pod sumnjom da su pokušali da dronovima snimaju kasarne filipinske vojske, sugerišu da do poboljšanja odnosa neće skoro doći.

U poslednja dva meseca, na Filipinima su u toku i masovna hapšenja, koja obuhvataju stotine ljudi, osoba umešanih u rad sumnjivih onlajn kasina. Tipično, njima rukovode kineski mafijaši, dok su žrtve prevare uglavnom kockari u njihovoj domovini. 

Naime, vlada predsednika Markosa zabranila je organizovanje kockanja preko interneta krajem prošle godine. To je "privredna" grana u kojoj je na Filipinima, po podacima kojima je raspolagao, tada radilo čak 21.000 kineskih državljana i koja je, osim po prevarama, opštepoznata i po kidnapovanju i trgovini drogom.

Tako, problem pada kineskog turizma nije samo pitanje koje ima veze sa političkim zaoštravanjem odnosa između dve zemlje, već i delovanjem kriminalnih grupa.

Filipini, kao i Tajland, popularni su među kriminalcima u Japanu, Kini i Južnoj Koreji, koji ih, zbog malih troškova boravka i podmitljivosti policijskog aparata, često koriste kao uporište za razne vrste prevara koje se vrše upotrebom telefona i interneta.