Tramp u ofanzivi za proterivanje ruskog gasa iz Azije

Ovog meseca, prvi put od stupanja novog predsednika Donalda Trampa na dužnost, Vašington su posetili lideri zemalja na koje on računa kao na suštinski bitne saveznike u borbi za zauzdavanje ekonomske i vojne moći Kine.

Krajem prve nedelje meseca, pored Trampa, u Ovalnoj sobi se našao japanski premijer Šigeru Išiba, da bi se nekoliko dana kasnije u njoj obreo i indijski premijer Narendra Modi.

U oba slučaja javnosti su kao najvažnije teme razgovora predočena ekonomska pitanja, i samouvereni predsednik Tramp, odlučan da drastično umanji trgovinski deficit svoje zemlje, ambiciozno je najavio kako će zemlja koju predstavlja njegov gost uskoro početi da uvozi rekordne količine američkog prirodnog gasa i nafte.

Proterivanje Rusije sa tržišta energenata za smanjenje američkog deficita 

Što se tiče Japana, Tramp je najavio zajedničko ulaganje u izgradnju gasovoda na Aljasci, kojim bi taj energent bio transportovan od nalazišta na severu te američke države do luka na njenom jugu. 

I dok je Tramp glasno hvalio tu ideju, jer će, po njemu, Japan na taj način ostvariti snabdevanje iz polja nafte i gasa koja su više nego dva puta bliža od onih iz kojih se sada snabdeva, istina je da Japan zapravo već ima izvor snabdevanja koji, kada je blizina u pitanju, Aljaska ne može da nadmaši - reč je o nalazištima na ruskom ostrvu Sahalinu, u koje je Tokio proteklih decenija puno uložio i od kojih se neka nalaze na samo 45 kilometara od japanskog ostrva Hokaido. 

No, pre nego na neznanju, Trampova izjava se oslanja na shvatanje da američki gas treba da istisne ruski, odnosno, na pretpostavku da slovenska zemlja u budućnosti neće prodavati naftu i gas Japanu, te da će u tom smislu Aljaska imati geografsku prednost u odnosu na druge njegove snabdevače energentima, kao što su Katar, Iran, Indonezija i Australija.

Naime, tokom Išibine posete Vašingtonu u japanskim medijima se pojavio intervju sa republikanskim senatorom Bilom Hagertijem, bivšim ambasadorom SAD u Tokiju, koji je izjavio da je imao duže razgovore s predsednikom Trampom o tome kako bi, u ime energetske sigurnosti, američki gas mogao da u Japanu istisne ruski. 

On je dodao i da bi Zemlja izlazećeg sunca mogla da pruži kapital potreban za razvoj američkih nalazišta nafte i gasa i gasnih terminala, te ponudi svoje veze i prodajnu mrežu za distribuciju američkih energenata u jugoistočnoj Aziji.

Saradnja američkih i japanskih, te, potencijalno, južnokorejskih kompanija u prodaji i transportu američkih energenata u jugoistočnoj Aziji poslužila bi kao protivteža kineskoj inicijativi "Pojas i put," ustvrdio je Hagerti. 

I zaista, premijer Išiba je u Vašingtonu izrazio interes ne samo za američki gas, već i bioetanol i druga goriva i hemikalije, ali i izneo želju da oni njegovoj zemlji budu ponuđeni po "razumnim i stabilnim" cenama.

I dok je Tramp svom gostu iz Japana stavio na znanje da će njegova zemlja uvesti niz novih tarifa na proizvode iz inostranstva, te da će se pritom rukovoditi time koliko carina taj trgovinski partner ima u odnosu na američku robu, premijer Išiba, čini se, u nadi da će moći da izdestvuje poštedu od tih novih američkih tarifa, naglasio je da je njegova država već puno uložila u privredu SAD i da to namerava da čini i u budućnosti.

On je rekao da će kumulativne japanske investicije u američku ekonomiju dostići bilion (hiljadu milijardi) dolara.

Inače, američki godišnji deficit u trgovini s Japanom poslednjih godina iznosi oko 70 milijardi dolara i, uglavnom, proističe iz neravnoteže u uvozu automobila i delova.  

Američki aduti: (Skupi) energenti i oružje

Smanjenje trgovinskog deficita kroz skok u prodaji energenata (ali i oružja), te potiskivanje Rusije, bili su tema koja je, čini se, dominirala i razgovorom Trampa i indijskog premijera Narendre Modija polovinom ovog meseca.  

Naime, američki lider je istakao da deficit koji je njegova zemlja iskusila u razmeni sa Indijom prošle godine (45,6 milijardi dolara) mora biti umanjen, te da se to može lako učiniti povećanjem prodaje američke nafte i gasa, javili su azijski mediji.

On je pred novinarima u Beloj kući izjavio da je sa indijskim gostom postigao sporazum koji će vratiti SAD među vodeće snabdevače Indije energentima i čak, možda, dovesti do obaranja Rusije s prvog mesta.

Naime, Indija je poslednjih godina crno zlato uglavnom nabavljala u Iraku, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je nakon početka rata u Ukrajini Rusija, koja se zbog sankcija Zapada okrenula istočnim tržištima, odjednom izbila na prvo mesto snabdevača Indije zahvaljujući konkuretnim cenama svoje sirove nafte "ural".

I premijer Modi je rekao novinarima da dve zemlje planiraju potpisivanje sporazuma o trgovini kojim će se njihova međusobna razmena više nego udvostručiti do 2030. godine, u čemu će posebno mesto imati trgovina naftom i gasom.

Predsednik Tramp je najavio i nove ugovore za prodaju američkog oružja teške više milijardi dolara i rekao da će dve zemlje raditi na tome da se Indiji omogući kupovina američkih lovaca-bombardera pete generacije "F-35".

U tome se, takođe, može videti nastojanje njegove administracije da potisne Rusiju sa azijskih tržišta, budući da je Moskva decenijama ubedljivo najveći strani snabdevač Indije naoružanjem.

S obzirom da je Nju Delhi već poručio američke dronove, izviđačke i transportne avione, te nedavno sklopio i ugovor sa Francuskom o kupovini dve eskadrile letelica "rafal" i tri podmornice, ako "F-35" zaista odnese prevagu u nadmetanju za naklonost indijskog vojnog i državnog vrha sa ruskim lovcem pete generacije "Su-57", onda se već može smatrati da je Modijeva vlada napravila značajan otklon od Rusije u strategiji snabdevanja naoružanjem.

On se može pripisati njenoj želji da umanji tehnološku zavisnost od Moskve u vremenu kada se ona zbližava sa najvećim vojnopolitičkim takmacom Indije Kinom i nastojanju da se odobrovolji Vašington kako bi on podstakao američke ekonomske gigante da više investiraju u indijsku privredu.

Lukava strategija nove vlade u Vašingtonu

Tako, dok ulazi u pregovore sa Moskvom o okončanju rata u Ukrajini, ublažavanju sankcija i eventualnim zajedničkim projektima u vezi eksploatacije prirodnih resursa u arktičkom pojasu, Trampova administracija vredno radi na potiskivanju Rusije s krupnih tržišta energenata u Aziji: Japanu, Indokini i Indiji, koja su, pored kineskog, u ovom trenutku od suštinskog egzistencijalnog značaja za nju zbog prekida trgovine sa evropskim kontinentom.