Obrisi Trampove strategije – vanredno stanje na granici i obećanja o deportacijama

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je prvi zakonski predlog novog predsednika Donalda Trampa. Njime se zahteva hapšenje ilegalnih imigranata optuženih za krađu i nasilna krivična dela. Nosi ime po Lejken Rajli, devojci iz Džordžije koju je prošle godine ubio ilegalni imigrant, osuđen na doživotnu kaznu. Kako se očekuje, reč je o prvom koraku da se ojača granica i uspori priliv imigranata u SAD.

Tramp je startovao oštro. Na granici sa Meksikom, već je uvedeno vanredno stanje. Ubrzo je poslata i dodatna vojska. Trampove pristalice – i u dvorani, i na ledenim ulicama Vašingtona – slavile su ispunjenje prvog izbornog obećanja.

"Nadam se da će uraditi što je obećao, da će osigurati granicu", rekao je jedan sagovornik u anketi.

Druga sagovornica je istakla da se nikada ne zna zasigurno, ali da se očekuju velike stvari od Trampa – da, kako kaže, učini Ameriku ponovo velikom.

Već u prvim minutima po proglašenju vanrednog stanja, zaustavljeni su čak i zakoniti prelasci granice.

Ipak, obećane masovne deportacije nije jednostavno izvesti. U Trampovom prvom mandatu su izostale i bile su razlog spora sa vojnim rukovodstvom. Upućeni kažu, teško bi ih podnela i ekonomija, koja se na imigraciju, legalnu i ilegalnu, u velikoj meri oslanja.

Džeremi Mejer, profesor Univerziteta "Džordž Mejson", ističe da na granici trenutno postoji kapacitet za 40.000 zatvorenika.

"Možda bi mogao da se udvostruči, ali kako da proširite kapacitete da biste deportovali milione. Većina će zahtevati avionski prevoz, onda ni te države sigurno neće reći: 'Da, pošaljite nam stotine hiljada siromašnih'. To bi verovatno zahtevalo ogromno angažovanje vojnog vazduhoplovstva. Trampov manir je da mnogo obeća", ukazuje Mejer.

Siniša Vuković, profesor univerziteta "Džons Hopkins", smatra da će Tramp da se fokusira na "subgrupu kriminalnih elemenata unutar ilegalne imigracije".

"Neizvesno je kako će raspoznavati ko su ljudi koji zaslužuju da budu deportovani, pre svega zbog svog kriminalnog dosijea", ističe Vuković.

Napominje i da Trampova odluka o zabrani državljanstva onima koji su rođeni u Sjedinjenim Državama od roditelja ilegalnih migranata, što je i u suprotnosti sa 14. amandmanom američkog ustava, još nije konačna.

"Ova uredba je doneta i nema sumnje da će se ići na sud. Znamo da ustav nadjačava uredbu i samim tim, ako uspeju da dokažu, ona neće biti sprovodiva", objašnjava profesor na univerzitetu "Džon Hopkins"

Profesor Mejer navodi da je 14. amandman podložan interpretaciji – ako se Vrhovni sud saglasi, uredba će proći.

"U suprtonom, ako se Vrhovni sud uspotivi, a Tramp ostane pri svom, to je druga priča. Lično, nemam problem sa tom uredbom, jer se odnosi na buduće slučajeve, nije retroaktivna", kaže Mejer.

Prvim zakonskim predlogom predsednika Trampa usvojenim u Kongresu traži se hapšenje imigranata osumnjičenih za krađu ili druga dela – čak i ako nisu optuženi za krivično delo. Podršku su dali repubglikanci, ali i deo demokrata, jer kažu, imigracija brine građane.