Sudbina specijalnih odnosa SAD i Britanije u rukama jednog ostrva

Ključ za specijalne odnose – arhipelag Čagos

Arhipelag Čagos u Indijskom okeanu broji šezdesetak ostrva i oko tri hiljade stanovnika.

Upravo od njega zavisi budućnost specijalnih odnosa Sjedinjenih Država i Britanije.

Razlog je ostrvo Dijego Garsija na kojem se nalazi američko-britanska vojna baza, strateški postavljena da kontroliše saobraćaj u Indijskom okeanu.

Tu je navodno na moru sahranjen i Osama bin Laden posle ubistva.

Dijego Garsija samo je jedna od strateških tačaka, kojih se London nije odrekao kada je globalnu premoć na moru morao da prepusti Vašingtonu.

Britanske oči na globalnom moru

Britanija i dalje drži na oku saobraćaj na Karibima, kroz Gibraltar, a preko Folklandskih i drugih ostrva, Južni Atlantik. Ima baze na Antarktiku i arhipelag u jugoistočnom Pacifiku.

Amerikanci uživaju dugoročni zakup ostrva Dijego Garsija, koje su Britanci raselili 1971. godine na njihov zahtev.

Pre šest godina, Međunarodni sud pravde doneo je pravno neobavezujuću odluku da London, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, treba da počne predaju arhipelaga Mauricijusu.

Pre četiri godine Međunarodni tribunal za pomorsko pravo potvrdio je da Britanija nema suverenitet nad arhipelagom.

Borba oko suvereniteta

Konzervativci su počeli i dve godine razvlačili pregovore o vraćanju suvereniteta.

Dejvid Kameron potvrdio je da stanovništvo neće biti vraćeno na Dijego Garsiju.

Starmerova vlada od oktobra do nedelju dana pred inauguraciju predsednika Trampa postigla je sporazum o predaji suvereniteta i plaćanju zakupa za narednih devedeset devet godina vladi u Port Luiju.

Liderka konzervativaca Kemi Bejdenok smatra da nema razloga za odricanje od britanske teritorije na Čagosu.

"Premijer žuri da postigne sporazum, koji će biti katastrofalan i koji će poreskim obveznicima ostaviti račun od više milijardi funti. Zašto premijer smatra da narod Britanije treba da plati nešto što je već naše?", pitala je ona Starmera u Britanskom parlamentu.

Dogovor je navodno dobio zeleno svetlo Bajdenove administracije.

"Cilj je da se obezbedi dugoročno efikasno funkcionisanje baze. Ovaj sporazum upravo to obezbeđuje", uveravao je poslanike britanski premijer ser Kir Starmer.

Nagli zaokret

London je do pre nekoliko dana insistirao da će biti postignut pre smene vlasti u Americi.

No, usledio je zaokret za sto osamdeset stepeni, pošto je nagovešteno da će Donald Tramp na njega staviti veto.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami podseća da je sporazum, koji Britanija ima u vezi sa Dijegom Garsijom, suštinski globalni zajednicu činio bezbednijom od 1973. godine.

Doveden je u pitanje odlukama Međunarodnog suda pravde i Ujedinjenih nacija.

Zato je prethodna vlada počela pregovore o arhipelagu Čagos.

"Bilo je čak jedanaest rundi pregovora. Mi smo nastavili i napravili sporazum, koji su podržali Pentagon, Stejt dipartment i Bela kuća. Pravedno je i ispravno da Donald Tramp dobije uvid u taj sporazum i da bude uveren da je sve u redu", ističe britanski šef diplomatije.

Kritike Vašingtona

Šef republikanskog tima za tranziciju Ministarstva odbrane Robert Vilki sporazum je okarakterisao kao "brzoplet i potencijalno katastrofalan".

U trenutku kada Trampova administracija nastoji da kontroliše pomorske puteve kroz Panamski kanal i, preko Grenlanda, na Arktiku i severnom Atlantiku, sve je izvesnije da će Starmerov diplomatski pokušaj doživeti debakl.

Tramp nije potpisao sporazum o slobodnoj trgovini ni sa konzervativcima sa kojima je bio neuporedivo bliži.

U trenutku kada britanski ekonomski rast stoji na nuli, približavanje Vašingtonu dalo bi zamajac posustalom londonskom Sitiju.

Na skupu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu britanska ministarka finansija Rejčel Rivs i dalje insistira da je "misija broj jedan ove vlade ekonomski rast".

Izvori bliski premijeru Starmeru otkrivaju da, ukoliko bi morao da bira između specijalnih odnosa sa Sjedinjenim Državama i Evropom, on bi izabrao ovo drugo.

No, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi narod izabrao suprotno.