Oslobađanje talaca i inauguracija predsednika SAD - šta povezuje Trampa i Regana, ali i Kartera i Bajdena
Odlazeći američki predsednik Džimi Karter izgubljenog pogleda posmatrao je kako njegov naslednik u Beloj kući, Ronald Regan, 20. januara 1981. godine, pun samopouzdanja deklamuje inauguracioni govor. Oba političara, u tom trenutku, bila su potpuno svesna da se 52 američka taoca, koji su u iranskom zatočeništvu proveli 444 dana, upravo ukrcavaju u avione na teheranskom aerodromu.
Ukoliko stvari ne krenu po zlu, Hamas bi mogao pustiti prve od tridesetak preživelih izraelskih talaca tačno u trenutku kada Džozef Bajden ključeve Bele kuće bude predavao Donaldu Trampu.
Poslednja uvreda Džimiju Karteru, kako su čin oslobađanja američkih talaca 1981. godine opisali mediji u SAD, mogla bi se ponoviti 44 godine kasnije, ukoliko Hamas odluči da dogovoreno oslobađanje otetih Izraelaca tempira tačno u vreme kada Donald Tramp, u ponedeljak, bude držao inauguracioni govor u Vašingtonu.
Regan, ipak, tokom govora koji je trajao dvadesetak minuta nije ni pomenuo taoce u Teheranu, već je vest o njihovom oslobađanju podelio sa ostatkom nacije tek kasnije, i tokom svečanosti obznanio da je 444 dana duga agonija američkih državljana u Iranu okončana.
"Vest je, kako se čini, pretvorila i inače veselu svečanost inauguracije u manifestaciju bezgraničnog slavlja za Regana i njegove pristalice", pisao je, tada, Njujork tajms.
Reganova pobeda, dobrim delom, rezultat je Karterovog pokušaja da akcijom specijalnih jedinica izbavi taoce iz Teherana. "Operacija orlova kandža", kako su upad u Iran nazvali američki planeri, završila se pravom katastrofom, jer se tri od osam helikoptera pokvarilo ili srušilo u pustinju još pre početka akcije.
Pilot još jednog helikoptera izgubio je kontrolu nad letelicom i zabio se u transportni avion. Poginulo je ukupno osam američkih vojnika.
Tačno 44 godine kasnije, katarske, egipatske i američke diplomate uspele su da ubede predstavnike Izraela i Hamasa da se dogovore o prvoj, šest nedelja dugoj fazi primirja tokom koje će palestinska milicija osloboditi tridesetak zatočenika, dok će Izrael povući veći deo vojnika iz Pojasa Gaze.
Poslednji uspeh administracije Džozefa Bajdena ili prva diplomatska pobeda Donalda Trampa, kako se kome svidi, vremenski se podudarila sa poslednjim pripremama za inauguraciju novog predsednika SAD - tačno kao i 1981. godine.
Dogovor između Irana i Vašingtona postignut je, uz posredovanje Alžira, 19. januara, pa je Karter dan kasnije uz svečani kraj političke karijere posmatrao kako se taoci iskrcavaju iz aviona u bazi Visbaden u Nemačkoj.
Poput Kartera, Bajden je poslednje dane u Beloj kući posvetio dogovoru o oslobađanju izraelskih talaca, ali je vest o sporazumu Hamasa i Izraela prvi potvrdio njegov naslednik, Donald Tramp koji je palestinskoj miliciji zapretio "paklenim posledicama" ukoliko oteti Izraelci ne budu oslobođeni do inauguracije.
"Postignut je dogovor o taocima na Bliskom istoku. Biće ubrzo oslobođeni. Hvala", napisao je Tramp na društvenim mrežama.
Novi američki predsednik i njegov tim odigrali su, kako javljaju američki mediji, značajnu ulogu u pregovorima.
Nekoliko sati posle prve vesti o sporazumu Hamasa i Izraela, međutim, još nije poznato kako će teći proces oslobađanja talaca. Nije poznato ni kada će početi.
Ipak, jasno je da će prva faza primirja trajati šest sedmica od dana kada Hamas oslobodi prve tri žene koje se od 7. oktobra 2023. godine nalaze u zatočeništvu. Ukupno 33 taoca će biti oslobođeno do isteka pete sedmice primirja.
Zauzvrat, Izrael će osloboditi nekoliko stotina palestinskih zatvorenika i dopustiti da u Gazu svakoga dana uđe 600 šlepera humanitarne pomoći. Palestincima će biti dopremljeno i 60.000 montažnih kuća i 200.000 šatora.
Druga faza dogovora, ukoliko se obe strane uzdrže od pucnjave, predviđa trajan prekid neprijateljstava i oslobađanje poslednjih talaca i još jedne grupe palestinskih zatvorenika.
Vremeno, biće odlučeno i kakvu će nadoknadu dobiti Izraelci koji su bili zatočeni u Hamasovim zatvorima. Američki Kongres je 2015. godine taocima iz Teherana dodelio po 4,4 miliona dolara nadoknade iz zamrznutih iranskih fondova, te članovima porodica po 600.000 dolara za pretrpljeni stres.
Isplaćena im je trećina te svote, jer su u međuvremenu u zakon uključene i žrtve napada Al kaide 11. septembra 2001. godine, pa su fondovi iz kojih su ove nadoknade isplaćivane jednostavno iščezli.
Коментари