Budućnost Grenlanda ponovo na dnevnom redu – između veće autonomije, nezavisnosti i pripajanja SAD

Ledeni pejzaži, mnogo važnije – resursi pod snegom i ledom i – geostrateški položaj arktičkog ostrva – Grenland je, u reči i slici, preplavio svetske medije. Jer, Donald Tramp se, pred povratak u Belu kuću, vraća i ideji o otkupu autonomnog regiona od Kraljevine Danske. I u toj nameri, ne isključuje mogućnost primene vojnih ili ekonomskih poteza.

"Trebalo bi da se odreknu Grenlanda jer nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti. Govorim o zaštiti slobodnog sveta, pogledajte, ne trebaju vam ni dvogledi, pogledajte napolje, imate kineske brodove, imate ruske brodove svuda okolo. Nećemo to dozvoliti. Niko ne zna da li Danska uopšte ima pravo, vlasništvo ili interes, ljudi će verovatno glasati za nezavisnost ili da postanu deo Sjedinjenih Država", rekao je Tramp.

Učinimo Grenland opet velikim, pisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži, dok je varijacije prepoznatljivog slogana, među stanovnicima ostrva, popularizovao njegov sin.

Tramp mlađi uputio se, kako je objašnjeno, na privatni izlet, koji se poklopio sa političkom agendom oca, za manje od dve nedelje – predsednika Amerike.

"Budućnost Grenlanda biće određena na Grenlandu"

Danski mediji pišu, istog dana je grenlandski premijer, u poslednjem trenutku, otkazao sastanak s danskim kraljem, zbog navodnih problema u rasporedu. Budućnost Grenlanda biće određena na Grenlandu – odgovara danska premijerka Mete Fredriksen.

"Sjedinjene Američke Države su naš apsolutno najbliži saveznik i želimo blisko da sarađujemo sa njima po svim pitanjima odbrane i bezbednosti. Imamo jasan interes da upravo Sjedinjene Države igraju veliku ulogu u severnoatlantskom području, a ne, na primer, Rusija ili druge zemlje. Ali Grenland pripada narodu Grenlanda", navela je Mete Fredriksen.

Kada je danska premijerka 2019, tokom Trampovog prvog mandata, odbacila ideju o prodaji Grenlanda, američki predsednik je otkazao posetu Danskoj.

Reakcije iz Evrope

Po obnavljanju ideje pred drugi mandat, odlazeći nemački kancelar Šolc, posle razgovora sa evropskim kolegama, kaže – nije najjasnije kakvi signali dolaze iz Amerike.

"Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira na to da li se nalazi istočno ili zapadno od nas. Svaka zemlja mora se pridržavati tog principa, bez obzira na to da li je u pitanju mala zemlja ili veoma moćna nacija. To je osnovni princip međunarodnog prava i ključna komponenta onoga što nazivamo zapadnim vrednostima", istakao je Šolc.

Evropska unija ne bi tolerisala napade na svoje granice – dodaje šef francuske diplomatije. Baro je u tom pitanju bio i nešto otvoreniji.

"Ako me pitate da li mislim da će Sjedinjene Američke Države napasti Grenland, odgovor je ne. Da li smo ušli u eru u kojoj se vraća zakon jačeg? Odgovor je da. Dakle, da li treba da dozvolimo da nas zastraše, da se slomimo pod brigama? Naravno da ne", rekao je Žan Noel Baro, ministar spoljnih poslova Francuske.

Grenlandski zvaničnici već rade na nacrtu ustava

Pedesetak hiljada, uglavnom Inuita, živi na teritoriji sa nalazištima pedesetak retkih minerala.

Na Grenlandu, danskoj koloniji sve do sredine prošlog veka, istovremeno sa istragama zločina protiv tamošnjeg stanovništva, sve glasnije se čuju i zahtevi za nezavisnošću.

Pred prolećne izbore, grenlandski zvaničnici kažu – parlament već radi na nacrtu ustava suverenog Grenlanda.