Може ли Европа да се брани без Америке

Европска комисија, која ће у марту предложити нову страгију одбране, процењује да је Европи потребно 500 милијарди улагања у одбрану у следећих десет година, да би остала безбедна.

Три године од почетка рата у Украјини и на почетку новог Трамповог мандата, заједничка европска одбрана постала је једна од централних тема за ЕУ. Слоган пољског председавања Унији је "Безбедност у Европи". Тема првог самита лидера ЕУ у овој години биће управо одбрана.

Две изјаве, са две стране Атлантика, најбоље показују у ком правцу иде ова дебата. Још у предизборној кампањи Трамп је више пута поновио да у случају напада Русије не би бранио савезнике у Европи који не плаћају свој део рачуна у НАТО савезу.

"Рекао сам јасно, не бисмо вас заштитили. Чак бисмо охрабрили Русе да раде шта год хоће, све док не платите свој рачун", поручио је Трамп.

Другу изјаву чули смо ове недеље од новог генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је у Европском парламенту позвао европске земље да издвоје много више за одбрану или, у супротном, почну са учењем руског језика.

Колико кошта европска безбедност

Ове поруке наговештавају нову еру у европској безбедности, у којој ће знатно веће улагање у одбрану и војну индустрију – бити императив.

Једно од кључних питања је може ли ЕУ сама да гарантује своју безбедност?

Рат у Украјини суочио је европске земље са реалношћу. Европа је деценијама издвајала драстично мање за одбрану од Русије, Кине и Америке. Ситуација се сада мења: пре 20 година само три земље испуњавале су прописани циљ НАТО-а од два одсто бруто друштвеног производа утрошеног на одбрану, а данас то чине две трећине чланица. Али то је и даље далеко мање од САД које троше 3,5 одсто, или од Русије која је у 2024. утрошила чак седам одсто свог БДП-а.

Нови европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус упозорио је да Русија, чија економија је прешла на ратни начин функционисања, за шест месеци произведе количину опреме и наоружања једнаку оној коју Немачка укупно има у својим складиштима.

Први човек НАТО-а Марк Руте позвао је европске земље да драстично увећају улагање у одбрану, или се суоче са озбиљним последицама.

Према његовим речима, Европа данас није у рату, али није ни у миру, због чега мора да уложи знатно више од два одсто БДП-а да би остала безбедна.

"Када кажем морамо да улажемо више, то подразумева заједничке, паметне набавке, иновације – али и много више утрошених средстава. Два одсто није ни изблиза довољно. Сада смо безбедни, али ако то не урадимо, за четири или пет година нећемо бити. Ко то не жели, боље да почне са часовима руског језика или купи карту за Нови Зеланд", рекао је Руте у Европском парламенту.

Генерални секретар НАТО-а, као и његов претходник Столтенберг, каже да је Доналд Трамп потпуно у праву када инсистира да Европљани одреше новчаник и преузму одговорност за одбрану. Нагласио је да Американци у овом моменту и даље сносе 60 одсто трошкова НАТО-а, док сви други, укључујући и Канаду, покривају преосталих 40 одсто.

Будућност НАТО-а са или без САД

Доналд Трамп је у неким скоријим изјавама ублажио тон и поручио да ће САД остати део НАТО савеза, ако сви други савезници преузму свој део терета.

Многи стручњаци не верују да ће председник Трамп формално напустити НАТО и потпуно се повући из Европе. Чак и када би то хтео, повлачење десетина хиљада америчких војника и затварање база био би огромни политички и логистички захват који би трајао годинама. Уместо тога, вероватнији сценарио је ограничење америчког присуства у Европи.

Гесине Вебер из Немачког Маршаловог фонда у Паризу каже да концепт тзв. "успаваног" НАТО-а има све већу подршку и код републиканаца и код демократа у САД.

"Идеја 'успаваног' НАТО-а подразумева да би Европљани преузели већину одговорности за европску одбрану и безбедност. Били би задужени за пешадију, већину наоружања, док би САД пружали обавештајну подршку и нуклеарни кишобран. Европљани би тако чинили основу НАТО-а, а Американци би то подржавали", наводи Вебер.

Према мишљењу Гесине Вебер, ова идеја блиска је и новој генерацији демократа, који не доводе у питање НАТО, али доводе у питање "дубоки" ангажман и физичко присуство у Европи.

"Зато ова идеја одражава нову стратешку оријентацију, која је усмерена пре свега на утакмицу са Кином и регион Пацифика. Ако ЕУ желе да САД остану присутне, морају дипломатски и политички да покажу да то није само трошак већ доприноси заједничким интересима", сматра Вебер.

Процене Европске комисије наводе да ће у наредних десетак година бити потребно додатно улагање од око 500 милијарди евра у европску одбрану. Где наћи толики новац и на шта га потрошити? Једначину додатно компликује политичка и економска ситуација у многим земљама. Европљани се суочавају са буџетским проблемима и за њих је све теже да финансирају велике амбиције.

Нови комесар за одбрану Андријус Кубилијус, заједно са високом представницном Кајом Калас и комесаром за буџет би требало да у марту припреми предлог стратегије одбране, такозвани "Бели папир о одбрани". Ова стратегија треба да дефинише безбедносне претње и потребе, предложи начине финансирања и могуће заједничке пројекте и програме.

Већ почетком фебруара лидери ЕУ ће на ванредном самиту разговарати управо о одбрани и подршци Украјини.

Али већ на почетку дебате делује да ће ЕУ морати да улаже много више средстава него до сада на одбрану, координацију и изградњу одговарајућих капацитета – чак и ако Америка остане део НАТО савеза.