Rat na dnu mora – jurnjava za ruskom "tajnom flotom", Finci presreli brod u Baltiku

Pod pratnjom patrolnog broda, "Igl S" je uplovio u finske teritorijalne vode. Inspekcijom je utvrđeno da se sidra na ruskom brodu nisu nalazila na predviđenom mestu, što je ključni razlog za sumnju da je posada "Igl S" kriva ze presecanje kabla.

U prethodna 24 časa, zabeležen je prekid na ukupno četiri kabla, javlja finski javni servis "Jle".

"Finska će odlučno odgovoriti na svaki pokušaj ometanja podvodne infrastrukture", rekao je premijer Peteri Orpo.

Prema podacima pomorskog sajta "Marin trafik", brod je plovio iz Sankt Peterburga ka Egiptu i, navodno, deo je ruske "tajne flote", koju vlasti u Moskvi koriste kako bi probile složenu mrežu međunarodnih sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Ta tajna flota sastavljena je mahom od brodova čije je vlasnike teško identifikovati. Tako je "Igl S" jedini brod u vlasništvu kompanije "Karavela" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Tajni putevi ruske nafte

Konsultantska kompanija Vinvord (Windward Ltd), tako, tvrdi da postoji nekoliko načina na koje vlasnici tankera pokušavaju da sakriju poreklo tovara, uključujući pretakanje goriva s broda na brod na otvorenom moru, "štelovanje“ navigacionih sistema, te prikrivanje oznaka za dubinu gaza na osnovu kojih inspektori mogu da utvrde količinu tovara na brodovima.

Operacija šverca nafte, na prvi pogled, deluje prilično jednostavno – manji tankeri registrovani u nekoj od slabije kontrolisanih zemalja, dopremaju naftu do većih brodova. U izvesnom broju slučajeva, u velike tankere utače se nafta različitog porekla, što istovremeno onemogućava tačno određivanje mesta proizvodnje, ali i smanjuje troškove prevoza do krajnjih korisnika.

Odmah posle uvođenja sankcije Rusiji, zabeležen je rekordan broj ovakvih isplovljavanja, jer je Moskva, umesto ka Evropi, ovaj energent jednostavno preusmerila ka Aziji.

Računa se da se samo iz Sredozemlja ka Aziji mesečno otprema oko 2,5 miliona tona nafte. U izveštajima pomorskih vlasti nekoliko mediteranskih država, tvrdi se da je od početka rata u Ukrajini u luke na severu Afrike stiglo 150 odsto više brodova nego godinu dana ranije. Najveći broj ovih brodova bili su tankeri.

Rat i infrastruktura na dnu mora

Rusi tvrde da je rat na dnu mora počeo još 26. septembra prošle godine, kada su u vazduh odletele obe cevi gasovoda Severni tok. Zapadne istrage su kao krive označile grupu diverzanata bliskih vlastima u Kijevu, ali je Rusija te rezultate odbacila tvrdeći da je uništavanje gasovoda rezultat akcije administracije Džozefa Bajdena.

Eksploziv su, navodno, postavili Amerikanci, dok su gasovod u vazduh digli Norvežani, napisao je nekadašnji novinar "Njujork tajmsa" i "Njujorkera", dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš.

Gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni su u eksplozijama koje odgovaraju snazi 500 kilograma TNT-a. Toliko je bilo potrebno da se uništi nekoliko centimetara čelične obloge i isto toliko armiranog betona u koji su postavljene cevi gasovoda, procenila je nemačka obaveštajna služba BND.

S obzirom na to da su cevi postavljene na dubini od 80 do 110 metara, nemački bezbednosni eksperti smatraju da je isključeno da su za napad odgovorne terorističke organizacije, već jedna od onih nekoliko država koje imaju sposobnost da ovakvu akciju planiraju i izvedu.

Krajem novembra, danska flota opkolila je kineski teretni brod "Ji Peng 3" u moreuzu Kategat, nekoliko dana pošto su, na misteriozan način, oštećena dva optička kabla koja povezuju Nemačku i Finsku, kao i Švedsku i Litvaniju.

Danski ratni brodovi isplovili su na zahtev Švedske, koja vodi istragu o navodnoj sabotaži.

Napadi na Severni tok 1 i 2 u kojima su u septembru 2022. godine uništena oba toka ovog gasovoda, najdrastičniji su primeri među oko 10.000 napada na energetsku infrastrukturu, koliko ih je izbrojao švajcarski Institut „Paul Šerer" da su se desili od 1980. godine.

Rat na dnu mora, kako analitičari zovu moguće sukobe oko ključnih podvodnih infrastrukturnih objekata, već godinama predstavlja predmet rasprava stratega, koji jednako dugo upozoravaju da nekoliko država, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, ima sredstva da takve napade izvede.