Обавештајци Јужне Кореје: Преминуо први заробљени севернокорејски војник; колико Украјинаца верује у Трампов мир

Након изненадне офанзиве раније ове године, украјинске снаге су изгубиле око половину територије коју су освојиле у руском региону Курск, а могле би да изгубе и остатак у наредним месецима, наводе амерички званичници, додајући да би то лишило Кијев важне позиције за преговоре о примирју са Русијом, преноси Блумберг.

Украјинска војска већ има проблем са недостатком људства и неизвесношћу око будуће испоруке оружја И помоћи од САД и других савезника, док се бори да заустави напредовање руских снага на истоку.

У Курску су украјинске снаге такође суочене са око 12.000 севернокорејских војника који су појачали руске снаге. Уз појачане напоре Москве да истисне украјинске снаге из Курска, оне би могле да задрже територије само до пролећа пре него што буду принуђене на повлачење, наводе амерички званичници који нису желели да буду именовани.

Новоизабрани председник САД Доналд Трамп је казао да жели да приведе рат брзом крају, а двема странама би могли бити потребни месеци да се сложе око примирја, наводи америчка агенција.

Руски председник Владимир Путин изјавио је у четвртак да није упознат са наводним предлогом нове Трампове администрације о замрзавању сукоба, ако би Русији биле дате гаранције да Украјина неће ући у НАТО у наредних деценију или две.

Према његовим речима, такав договор дефинитивно не би одговарао Русији.

Пошто Русија тренутно има предност на ратишту, могла би да одуговлачи преговоре док настоји да од Украјине узме што више територије пре њиховог почетка и могућег замрзавања сукоба, наводи Блумберг.

Како указује један амерички званичник, намере Украјине у Курску никада нису биле да задрже ту област већ да изазову шок контранападом и нанесу губитке руским снагама, па би се повлачење украјинских снага одатле могло ипак сматрати тактичким успехом.

Упркос могућем повлачењу украјинских војника, њихов упад у Курск је већ нанео велике губитке руским и севернокорејским снагама, наводи агенција.

Званичник Института за изучавање рата Џорџ Барос, каже да је одувек јасно да би Русија могла да поврати Курск ако жели, али додаје да је украјински упад показао да руска међународна граница није у потпуности заштићена.

Ако би руске снаге кренуле у контраофанзиву у Курску, вероватно би могле да пошаљу додатне севернокорејске војнике, указује један од америчких званичника.

Чак и без тих војника, Русија за сада и даље може да компензује сопствене губитке, који према америчким проценама износе 1.200 људи дневно.

Услед неизвесности око Курска, руске снаге настављају да напредују на истоку Украјине, према Покровску, важном логистичком чворишту преко којег Кијев пребацује снаге на фронт.

Док украјинске трупе могу да држе Покровск још неко време, један од америчких званичника указао је да је питање времена када ће га руске снаге опколити, остављајући украјинским снагама дилему да ли да се повуку или предају.

(Танјуг)

Системи противваздухопловне одбране пресрели су и уништили две украјинске ракете изнад Курске области, саопштило је руско Министарство одбране.

(Известија)

Са Алеје градова хероја, која се налази у оквиру Музеја историје Украјине у Другом светском рату у Кијеву, уклоњени су називи Москве и Минска, саопштила је прес служба музеја.

"Данас је Ратни музеј извршио...демонтирање слова којима су били исписани називи градова и лик совјетске медаље 'Златне звезде' , текстуалних натписа на Алеји градова хероја", саоопштено је из музеја, пренеле су РИА Новости.

Из украјинског музеја је саопштено да је тај музеј иницирао преглед бронзаних рељефа на Алеји хероја.

"Стручњаци Националног истраживачког рестаураторског центра Украјине спровели су студију...и оправдали потребу за њиховом демонтажом и рестаурацијом", наводи се у саопштењу на Фејсбуку.

Музеј је објавио и видео снимак на коме се могу видети празна постоља, на којима су се претходно налазила исписана имена градова који су добили титулу "Град херој", укључујући имена Москве и Минска. Из музеја нису прецизирали да ли ће имена градова хероја бити враћена након рестаурације.

(Танјуг)

У наредним данима, Сједињене Државе ће Украјини доделити још један пакет наоружања , укључујући системе противваздушне одбране, саопштио је Џон Кирби, координатор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност Беле куће.

"У наредних неколико дана видећете још један пакет америчке војне помоћи, који ће укључивати системе противваздушне одбране за Украјину", рекао је Кирби на брифингу емитованом на званичном Јутјуб каналу.

(Известија)

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да је руском председнику Владимиру Путину током телефонског разговора у новембру "недвосмислено ставио до знања" да се рат у Украјини мора окончати, наводећи да би поново разговарао са Путином.

Шолц је у интервјуу за немачки Т-онлајн, на питање шта је конкретно рекао Путину током разговора, одговорио да је руском председнику "јасно ставио до знања да се не може надати" да ће немачка подршка Украјини ослабити.

"Само војна помоћ Немачке износи 28 милијарди евра. После САД, ми смо најјача подршка Украјини у свету. Било ми је важно да је Путин чуо и моје виђење његовог рата", рекао је Шолц.

Он је одбацио оптужбе да је путем телефонског разговора јачао Путинову репутацију, и потврдно је одговорио на питање да ли би поново разговарао са руским председником.

"Ја бих. Једноставно не можете бити наивни или имати илузије. Неки људи шетају Немачком и тврде да су довољна само један или два разговора. Русија води бруталан и немилосрдан агресијски рат против Украјине, остављајући стотине хиљада мртвих и повређених. Морамо учинити све што можемо да осигурамо да Украјина не остане сама и да остане суверена држава", рекао је Шолц.

На питање да ли је током телефонског разговора са Путином приметио да би руски председник пристао на било шта осим на диктирани мир, немачки канцелар је одговорио да разговор са Путином "није указивао на то".

Он је казао и да "неће послати ниједног немачког војника" у рат у Украјини. Шолц је додао и да је "пуки прекид ватре" далеко од постизања мира, као и да одлуке о Украјини неће бити донете без учешћа те земље.

"А за све важи: ништа о Украјини без Украјине, дакле, говоримо са Украјином, а не о Украјини. Разговарао сам са будућим америчким председником Трампом два пута и слажемо се да ми, САД и Европа, морамо блиско да координирамо једни с другима по свим овим питањима. Касније ће се разговарати и о безбедносним гаранцијама за Украјину. Немачка ће такође ту играти важну улогу", истакао је Шолц.

Он је оценио да новоизабрани председник САД Доналд Трамп ''жели окончање рата".

"И имам утисак да је он исто колико и ми убеђен да се то може постићи само ако Украјина буде војно јака", оценио је Шолц.

Немачки канцелар је рекао да је "Путин у Украјини доживео неуспех".

"Хтео је да потчини целу Украјину и успостави марионетски режим, хтео је да спречи даље приближавање ЕУ и ослаби цео НАТО. А данас НАТО има две нове чланице, Шведску и Финску. Сви масовно улажу у одбрамбене капацитете, а скоро све државе НАТО-а постижу циљ од два процента (за буџет одбране).

Украјина је стабилна нација и на путу је ка Европској унији. Има јаку војску, опремљену од нас, која се херојски брани од Путинових трупа. Сада се ради о стварању основе за правичан и одржив мир", казао је Шолц.

Додао је да Француска, Пољска и други савезници већ преговарају о међународним мировним снагама које би могле да обезбеде каснији прекид ватре.

(Танјуг)

Севернокорејске снаге имају масовне губитке на првим линијама фронта у рату Русије и Украјине, са хиљаду погинулих или рањених војника само прошле недеље у руској Курској области, саопштено је из Беле куће.

"Јасно је да руски и севернокорејски војни лидери третирају ове трупе као потрошни материјал и наређују им даље безнадежне нападе на украјинску одбрану", рекао је новинарима портпарол Беле куће Џон Кирби.

Он је описао офанзиву севернокорејских трупа као "масовну". Кирби је рекао да ц́е председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден вероватно одобрити други пакет безбедносне помоц́и Украјини у наредним данима.

(Reuters)

Русија ће у јануару одржати неформалну седницу СБ УН о злочинима украјинских војника против цивила, саопштила је руска Мисија при УН.

"Планирамо да се поново дотакнемо теме злочина укронациста на неформалном састанку Савета безбедности УН о 'формули Арија' у јануару, а посебан акценат ћемо ставити на извештај о Селидову и исказе очевидаца", саопштио први заменик сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански.

(Известија)

Кијев је од САД и Светске банке добио 485 милиона долара у оквиру финансијског пројекта за Украјину PEACE, рекао је премијер Украјине Денис Шмигаљ.

Он је напоменуо да је америчка Агенција за развој (УСАИД) обезбедила 465 милиона долара, а Светска банка преосталих 20 милиона.

Шмигаљ је рекао да ће прикупљена средства бити искоришћена за надокнаду социјалних и хуманитарних издатака државног буџета.

Украјина је у четвртак саопштила да је преко пројеката Светске банке добила од Јапана око 1,2 милијарде долара

(Укринформ)

Скоро половина Украјинаца (45 одсто) верује да ће избор Доналда Трампа за председника Сједињених Америчких Држава донети мир Украјини, показују резултати истраживања Кијевског међународног института за социологију. 

Истраживање је спроведено од 2. до 17. децембра коришћењем телефонских интервјуа на основу случајног узорка бројева мобилних телефона (са насумичним генерисањем телефонских бројева и накнадним статистичким пондерисањем) у свим регионима Украјине (контролисана територија украјинске владе).

Анкетирано је укупно 985 испитаника.

(Унијан)

Обавештајци Јужне Кореје, позивајући се на податке "пријатељске земље", известили су да је рањени севернокорејски војник којег је заробила украјинска војска преминуо, преносе Јонхап и Би-Би-Си.

"Потврдили смо преко обавештајне агенције пријатељске земље да је севернокорејски војник заробљен живог 26. децембра недавно умро пошто се његово стање (повезано са повредама) погоршало", наводе из Обавештајне службе.

Раније се на друштвеним мрежама појавила фотографија војника, наводно заробљеног.

Украјина није званично коментарисала ову информацију.

(Украјинска правда)

Војници Оружаних снага Руске Федерације контролишу село Ивановка у Доњецкој Народној Републици , саопштило је  Министарство одбране.

Такође, војска је заузела и насеље Загризово у Харковској области, наводи то Министарство.

(Известија)

Укинута су привремена ограничења која су уведена на рад аеродрома у Казању, саопштио je секретар за штампу Федералне агенције за ваздушни саобраћај Артем Корењако.

Да би се обезбедила безбедност летова цивилних авиона јутрос је затворен и аеродром у Сочију.

(Известија)

Словачка је "спремна да активно допринесе мировном процесу између Русије и Украјине" и понудила је своју платформу за преговоре, рекао је министар спољних послова Јурај Бланар, преноси Европска правда.

"У том контексту, сматрамо изјаву руског председника, који је признао да се део мировних преговора може одржати у Словачкој, као позитиван сигнал за што бржи завршетак овог рата, крвопролића и разарања", рекао је словачки министар.

Додао је да је словачка влада такође обавестила своје украјинске партнере о тој могућности током заједничког међувладиног састанка у Ужгороду почетком октобра.

(Европска влада)

На украјинском фронту је забележен 171 борбени окршај Одбрамбених и руских снага, саопштио је Генералштаб Војске Украјине.

Најжешће борбе се воде на покровском правцу. Украјински браниоци зауставили су 42 руска јуришна и офанзивна дејства у правцу Воздвиженка, Мирољубивка, Промени, Лисивка, Зелени, Даченски, Нови Труд, Пишчани, Покровск, Новооленовка, Вовкови, Шевченко и Новотроицки.

(Укринформ)

Директан сукоб Русије и САД, уколико би се догодио, ескалирао би у светски нуклеарни рат, сматра заменик председавајућег руског Савета безбедности Дмитриј Медведев.

"Скупо је борити се против Америке. Директан сукоб би, очигледно, ескалирао у глобални нуклеарни рат", написао је Медведев на Телеграму, преноси агенција РИА Новости.

Изразио је уверење да Русија и САД дефинитивно неће постати пријатељи у наредном веку, и да би по завршетку хибридног рата Запада против Русије, Руска Федерација "могла да игнорише Сједињене Државе".

(РИА Новости, Танјуг) 

Системи противваздухопловне одбране пресрели су и уништили 13 украјинских дронова изнад руских региона, саопштило је руско Министарство одбране.

"Пет беспилотних летелица је оборено над територијом Брјанске области, три изнад Курске, по два Белгородске и Тулске и један изнад Астраханске области",  навело је то министарство.

(Известија)

Јужнокорејска обавештајна агенција саопштила је да су украјинске трупе заробиле рањеног севернокорејског војника, што је прво заробљавање војника из те државе који се бори на страни Русије.

У саопштењу се наводи да је јужнокорејска обавештајна агенција добила од обавештајних агенција "пријатељских држава" информације о заробљавању рањеног севернокорејског војника, пренео је Јонхап.

Украјински војни лист Милитарни објавио је да су украјинске снаге заробиле севернокорејског војника током операција у региону Курска у Русији, не прецизирајући када се инцидент догодио.

На друштвеној мрежи Телеграм објављена је фотографија на којој се наводно види рањени заробљени севернокорејски војник.

Није познат степен повреда војника.

(Танјуг)

Руске снаге напале су индустријску инфраструктуру у Запорожју, објавио је на Телеграму Иван Федоров, шеф ОВА.

Навео је да се размере разарања утврђују, а да према првим информацијама нема жртава.

(Укринформ)

Да би се обезбедила безбедност летова цивилних авиона, јутрос су уведена привремена ограничења за рад аеродрома у Сочију и Казању, саопштила је руска служба "Росавијација".

У саопштењу је наведено да аеродроми привремено "не прихватају нити отпремају летове“, преноси РИА Новости.

Разлози за ова ограничења нису наведени. Ограничења у коришћењу ваздушног простора уведена су раније на аеродромима Волгоград и Астрахањ, али су сада укинута, саопштено је из прес-служби тих аеродрома, наводи агенција.

(РИА Новости)